Zakon bi štitio prava radnika ali bi to značilo dodatna opterećenja za male proizvođače.
Aleksandar Vulin je obećao da će se doneti zakon o zapošljavanju sezonskih radnika, što bi bio novi korak u sprečavanju sive ekonomije. Po zakonu, poslodavci bi trebali da prijave svakog radnika, tako bi se više novca slivalo i u budžet, a i radnik bi ostvario svoja prava koja imaju i ostali zaposleni.
Međutim, mišljenja su da poslodavci neće moći ispratiti ovu novinu i dodatne troškove, tako da će najverovatnije ostati da rade na crno i dalje, a zbog dodatnih troškova poslodavca mogle bi se povećati cene proizvoda.
Po procenama, u Srbiji se godišnje oko 300 hiljada ljudi zapošljava u poljoprivredi na crno.
U Mađarskoj je ova metoda ustaljena, proizvođači prijavljuju radnike, imaju obezbeđeno socijalno, ide im radni staž i imaće osnovu za penziju. Jedna osoba godišnje može da radi sezonski 120 dana, za to poslodavac državi daje 500 forinti, a za povremene poslove 90 dana, a državi daje 1000 forinti. Pored toga, redovno daje radnicima platu. Da bi olakšali posao poslodavcu, on ima mogućnost da prijavljuje radnike preko interneta.
I u Hrvatskoj funkcioniše ovaj sistem, s tim da poslodavac kupi unapred markice, koje zalepi u radnu knjižicu radnika. Kupovinom tih markica plaća sve dadžbine za datog radnika.
Mikloš Nađ, predsednik Saveza Agrara Vojvodine kaže:
- Za male proizvođače bi ovo značilo dodatne troškove, što povlači za sobom pitanje kako bi to uticalo na cenu proizvoda. Odnosili bi se na proizvode koji zahtevaju više ručnog rada. Uporedo sa ovim zakonom bi se legalizovala ova vrsta zapošljavanja, i ako želimo da idemo prema Uniji, onda će ovo biti neizbežno prihvatiti. Siguran sam da se neće doneti takav zakon koji će preopteretiti poslodavce.
Dodao je da je sada veoma komplikovana procedura za prijavu radnika, pogotovu na kratko vreme. Pri donošenju zakona trebalo bi voditi računa i o tome da se što više pojednostavi postupak.
-Ima takvih kojima odgovara da rade na crno, i da o tome nema traga, da bi ostali na spisku i teretu zavoda za zapošljavanje i uporedo da zarađuju. Ovaj zakon takvima ne bi odgovarao, moglo bi značiti da više ne bi prihvatali takvu vrstu poslova. To bi otežavalo situaciju, pošto je sve manje sezonskih radnika, a sve manje će ih i biti. Dešavalo bi se to da proizvođači nemaju dovoljno radnika za sezonske poslove, te bi ih morali zapošljavati za stalno ili raditi više sa mašinama.
Vilmoš Fogaš, direktor Prime-zamrzavanje hrane, je rekao da bi ovaj sistem imao i prednosti i mane, ali ne treba da zaboravimo ni to da je sve veći broj iseljenih, i ako se nastavi u ovom ritmu, nećemo imati dovoljno sezonskih radnika. Mnogi odlaze preko granice da bi tamo radili sezonske poslove, jer je veća plata, oni koji ostaju su sve stariji i nemoćniji za ovakve poslove. Sve to povlači za sobom rast satnice koja je do sada iznosila 180-200 dinara, da se poveća na 250-300 dinara do sezone branja jabuka. Zakon će pre svega podržati radnike, s tim što će se ozvaničiti rad. Poslodavci će morati davati plate preko računa, a time će ih opteretiti sa administracijom. Prema tome, najbolje bi bilo da se omogući kupovina markica u mesnim zajednicama.
Gabor Dobo se takođe žalio na to da nema dovoljno sezonskih radnika.
- I ja sam bio prinuđen da odustanem od poslova koji zahtevaju puno ručnog rada, kao što je proizvodnja začinske paprike, zbog nedostatka radnika. Mnogi su otišli u inostranstvo, a iz okolnih naselja sam jedva skupio tridesetak radnika. S pravom, mlađi ljudi zahtevaju da budu u legalnom statusu, što je praktično nemoguće, jedino još penzioneri, koji još mogu da rade, mogu prihvatiti ove uslove.
