(FUEN) Federativna Unija Evropskih Naroda- savez manjina Evropskih naroda.
Najvažniji zadatak ovog savetovanja je da se prikupi najmanje milion potpisa građana da bi se verifikovao zahtev, koji je pokreno Minorić SafePack preko Evropskog Odbora, koji bi omogućio da se započne sa zakonodavstvom za zaštitu manjina u Uniji.
U Erdelju građani su žestoko kritikovali manjinsku politiku Rumunske vlasti. Lorant Vince, predsednik FUEN-a u Erdelju je istakao da, iako Rumunija smatra da je manjinska politika u Rumuniji za primer-pozvani predstavnici rumunske vlasti nisu prisustvovali ovom događaju. Žali što o Rumuniji treba da govori na taj način, da se odbija dijalog kad je reč o kolektivnom pravu, o korišćenju zastave zajednice, ili o mogućnosti korišćenja maternjeg jezika. ,,Voleli bi da se Mađarska zajednica prizna kao sastavni deo- važan faktor države, a Mađarski jezik kao regionalni jezik“- izjavio je predsednik FUEN-a. Ovo ne bi bilo neobično u Evropi. A susedne države je spomenuo kao pozitivne primere. ,,U Srbiji manjine poseduju veliku kulturnu autonomiju, u Mađarskoj kulturnu i vaspitnu, a u Moldaviji teritorijalnu autonomiju.“
Hunor Kelemen, predsednik Mađarskih demokrata u Rumuniji je rekao da smatra uvredljivim što Rumunsko ministarstvo inostranih poslova smatra problematičnim Mađare iz Erdelja i FUEN kongres. Nije problem u tome, već što minisarstvo za inostrane poslove tvrdi da su u Rumuniji rešili probleme manjina, i da to može služiti za primer drugima. ,,A mi kažemo na to da u vezi ovoga ništa nije u redu.“
Žolt Biro, je istakao da je Rumunija više puta digla glas protiv Evrope, i Mađari iz Erdelja traže ista prava koja poseduju Austrijanci iz južnog Tirola u Italiji.
Predstavnici Mađarske vlasti su insistirali na zaštiti prava manjina po propisima EU.
Žolt Šemljen je rekao da je došlo vreme da se slučaj manjina razmatra na nivou Evrope. ,,I Evropska zajednice je uvidela da je to zajednička tema, i da se ne odnosi samo na manjine već dotiče sve članice.“ Podstakao je građane da iskoriste mogućnost i učestvuju u kampanji za potpisivanje, kako bi se problemi manjina prikazali u realnom svetlu.
Arpad Janoš Potapi je istakao da se Mađarska zalaže na međunarodnim forumima za prava manjina. Potvrdio je da Mađarska i prekogranični Mađarski državljani žele da učestvuju u prikupljanju milion potpisa, i zalaže se da Unija stvori povoljne uslove pomoću donošenja propisa za očuvanje identiteta manjina.
Tibor Navračić je rekao da bi bilo poželjno da u okviru EU svaki građanin uči još dva jezika pored maternjeg, radi lakšeg sporazumevanja, i radi bolje perspektive u korist svih.
Minority SafePack projekat podržava i Katalin Sili iz Erdelja i smatra da bi usvajanje paketa za zaštitu manjina bila istorijska šansa.
Ovaj paket predloga se zalaže za pitanja jezika, kulture, obrazovanje, regionalnu politiku, za prisustvo manjina u evropskom parlamentu, protiv diskriminacije, regulisanje medija, politiku podrške u EU.
