Žitopromet je u poslednje vreme uspevao da poveća proizvodnju, prošle godine su preradili 65000 tona pšenice, što je povećanje proizvodnje za 14% u odnosu na prošlu godinu. Ranijih godina nisu uspeli da prerade više od 57000 tona. 6300 tona raznih vrsta testenine su prizveli ove godine, sa čime je proizvodnja povećana za 7%. Proširili su asortiman sa pet novih vrsta durum testenine, za koju brašno nabavljaju iz inostranstva. Direktor Predrag Đurović je rekao da je tržište dobro prihvatilo nove vrste durum testenine italijanskog kvaliteta, koje su jeftinije od uvoznih. Zatim se ponuda proširila sa četiri nove vrsta testenine sa dodatkom jaja, koje proizvode u Zrenjaninu, a plasiraju pod imenom Sentella.
Pekara Žitopromet proizvede godišnje 1850 tona hleba i peciva, ali zbog svojih prihvatljivih cena ove godine se očekuje da će proizvesti oko 2200 tona pekarskih proizvoda.
Kao što je poznato, inspekcija je prijavila Žitoprodukt zbog nepridržavanja propisa, prodavali su hleb jeftinije od državno propisane cene, kao i zbog toga što proizvode više crnog hleba nego belog prilagođavajući se potrebama građana.
-Cena žita je sada 17,5 dinara, a veleprodajna cena brašna tip-500 je 22-23 dinara, veoma niska, koje je pre pet godina koštalo 32-33 dinara. Niska cena pšenice ne odgovara nikome, ni proizvođačima, ni mlinovima. Izdaci proizvodnje rastu svake godine zbog rasta cene energije i ostalih sastojaka. Pored svih teškoća smo uspeli prošle godine da povećamo dobit za 4%, što je izuzetan uspeh, naravno zahvaljujući zaposlenima, kojih imamo 190.
Porastao je i izvoz, izvozimo u republike bivše Jugoslavije, Mađarsku, Rumuniju, Švedsku, čak u manjim količinama i u Australiju. I u Nestle proizvodima- gotovim supama- su se našli rezanci Žitoprodukta, što dokazuje da smo konkurentni na tržištu. Prošle godine vrednost proizvoda koje smo izvezli dostigla je 4,5 miliona evra. Imali smo i uspešniju izvoznu godinu, ali je cena brašna i u inostranstvu niska.
Uveliko se već spremamo za ovogodišnju žetvu, pripremili smo kapacitete za skladištenje pšenice, i računamo na 85-86000 tona roda, od toga bi voleli da preradimo oko 70000 tona.
Cena pšenice zavisi od države, a mi smo već obezbedili kredit od pet miliona evra za otkup od proizvođača. Vodimo računa da svaki proizvođač dobije novac na vreme za predatu pšenicu, što nam obezbeđuje bazu sirovine već godinama - rekao je Predrag Đurović.
