Smog mogu da naprave vremenski uslovi zajedno sa zagađivačima vazduha. Zimi kada su temperature veoma niske a vlažnost visoka, rizik od nastanka smoga je veći a vazduh je ispunjen gasovima iz dimnjaka i vozila. Nemet Gabriel Beata radnik u Institutu za javno zdravlje, higijenu i zaštitu životne sredine u Subotici, pomno prati zagađenje u vazduhu. Naglasila je da se u Subotici svakodnevno meri zagađenost vazduha, čestice prašine, sumpor-dioksid i azot-dioksid, s tim da su vrednosti veće od dozvoljenih upravo zbog vremenskih uslova, ali i dalje nema razloga za alarm.
-Ako azot-dioksida ima u vazduhu za vrme magle, može doći do pojave smoga. Po hladnom vremenu ljudi više lože kako bi se ugrejali, ali oni koji žive u težim uslovima često lože svakakvo smeće, plastiku, gumu, što dodatno zagađuje vazduh; da ne zaboravimo i na izduvne gasove teretnih i ostalih vozila.
Merimo količinu prašine koja je u prethodnom periodu premašila dozvoljenu granicu za 10-20 odsto, ali se ovaj podatak menja iz dana u dan u zavisnosti od toga koliko je gust bio saobraćaj tog dana, kakvo je bilo vreme, koliko su se i čime ljudi grejali.
Zagađen vazduh izaziva i zdravstvene probleme. Naročito je opasan za hronične bolesnike, osobe sa astmom i drugim respiratornim problemima posebno kod dece, za bolesti srca i pluća, smanjuje otpornost organizma na infekcije, iritira sluzokožu, izaziva kašalj, teškoće sa disanjem, tako da je najbolje da bebe, mala deca, starije osobe, sportisti i bolesnici što manje vremena provode napolju.
