Jedan govor je odudarao od ostalih koji su se mogli čuti na regionalnoj konferenciji manjinskih i lokalnih medija u Novom Sadu. “Treba da govorimo i o onome što utiče na manjinske i većinske medije a nije povoljno ni za jedne niti u najmanjoj meri”-počeo je svoj govor Zoran Sekulić, predsednik Upravnog odbora Udruženja Medija Srbije. Strahuje se da će mediji uskoro biti u ćorsokaku, jer medijaska strategija usvojena 2011.godine ističe u decembru a nova je već trebala biti gotova a rad na njoj nije ni započet, barem ne za javnost. Nova vlada 18.novembra slavi sto dana svog rada, ali za ovih sto dana nije uspela da izabere osobu koja će vršitit dužnost sekretara u Ministarstvu za kulturu i informisanje. Prema Sekuliću, ovo mnogo toga govori o tome koliko se problemi medija tiču politike.
Fotó: Andraš Otoš
-U nedostatku adekvatnog državnog sekretara, za odgovore se moramo obratiti ministru. Problem je samo u tome što rukovodstvo pokušava da izbegne odgovore na pitanja. U vezi sa medijskom strategijom, bojim se da se ona već piše negde u nekim tajnim kancelarijama i da će nam u poslednjem trenutku pokazati novi dokument za koji nećemo imati vremena da prekontrolišemo i razmotrimo. Možete biti sigurni u to da udruženje neće dozvoliti takav tretman sa svoje strane-objasnio je Sekulić.
Tema ovogodišnje konferencije je socijalna integracije, kao fenomen, u ovom kontekstu, položaj manjinskih i lokalnih medija, njihova uloga u savremenom društvu, kao i pitanja nacionalnog identiteta i kulture. Glavna tema sastanka bila je pripadnost zajednici i njen značaj. Postavilo se i pitanje u kojoj meri ljudi u dijaspori osećaju pripadnost zajednici. Sve su ovo navodi iz ličnih primera koje su govornici nabrajali.
Nataša Heror, zastupnik Heror Media Point-a, pozdravila je učesnike konferencije. Nakon toga, pozdravni govor održali su i Marta Varju, glavna urednica lista “Magyar Szo”, Bojan Brezigar, Član upravnog odbora Evropskog udruženja novina na jezicima manjina, Đorđe Milićević, Pokrajinski Potpredsednik Vlade. Prema Milićeviću, multikulturalizam i multi-etničke zajednice su za sve nas potpuno normalan način života, čiji su sastavni deo i informisanje. Zato će Pokrajinska vlada i u narednom periodu finansijski podržati rad manjinskih medija, kao što je to radila i do sada. Skrenuo je pažnju prisutnima na činjenicu da je 90 odsto sredstava namenjenih za podršku manjinskih medija što je ove godine iznosilo 264 miliona dinara.
Organe manjinskih pisanih medija treba učiniti uočljivijim u krugu medija, ustanovio je Vanda Kučera, direktor I&FMcCann grupe, prilikom prikaza koncepcije o medijima. Mnogi ni danas ne znaju kako da njihove ideje o reklami nađu put do manjinskih medija. Značajno je promovisati Heror Media Pont, koji stvara mrežu između proizvoda Vojvođanskih manjinskih medija.
Istvan Bodzsoni, direktor RTV Pannon, je na savetovanju o uticaju medija na šire mase, akcenat stavio na protok informacija, što smatra da je preduslov za opstanak manjinskih zajednica. Među ostalim problemima, spomenuo je problem pronalaženja dobrog stručnog kadra, potom veliku teritorijalnu razdanjinu među zajednicama koja čini izazov u raspodeli frekvencije. Predlaže da manjinski mediji uzmu učešće u pozitivnoj diskriminaciji prilikom dodele frekvencija.
U nastavku konferencije, Momčilo Bajac, direktor projekta Novi Sad grad kulture 2021, govorio je o planovima gde će važnu ulogu imati manjine i predstavljanje šarolikosti manjinske kulture.
