Ispuštena voda pod pticama vodaricama. Kornjače su ostale na suvom.
U neposrednoj blizini Novog Kneževca, sa obe strane puta 111, na 530 hektara, od kojih je 263 hektara vodene površine, nalazi se riblje jezero koje pripada novosadskoj fabrici mesa Matijević, a koje je njegov vlasnik prošle godine pokušao da proda. Po svemu sudeći nije našao kupca, pa je odlučio da isuši jezero koje se sastoji od dve veće jedinice i više manjih, i da započne poljoprivrednu proizvodnju na parceli, ali za to nije dobio dozvolu od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Zavod nije odobrio preimenovanje ribljeg jezera u poljoprivredno zemljište.
Nastala je čudna situacija, muljevito korito jezera je u međuvremenu zaraslo u korov, ptice vodarice, kornjače i druge članice vodene zajednice su ostale bez životnog prostora. Teško je oštećena priroda, do nedavno je u delu jezera ostalo toliko vode koliko je bilo dovoljno za koloniju ptica koja se tu nastanila. Ptice koje prave gnezda, koja plutaju na vodi, su već izlegla jaja kada je vlasnik jezera dao nalog za ispuštanje i preostale vode. Ptice su ostale na suvom.
O oštećenju prirode velikih razmera informaciju je dobio i pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, a na njima je da li će ceo slučaj dati na sud, jer je to zaštićena životna okolina i zaštićene su životinje, bez obzira, da li se radi o privatnom vlasništvu, kao u ovom slučaju. Trebalo je da se sačeka da ptice završe sa odgajanjem mladunčadi, i tek nakon toga isušiti jezero, ako je već vlasnik ocenio da za njega nije isplativo riblje gazdinstvo.
Udruženje lovaca koje nosi ime svetskog putnika i lovca Emila Taliana se takođe bavilo slučajem jezera, jer su lovci godinama dolazili ovde u lov na divlje patke, za šta su plaćali određenu sumu vlasniku jezera. Veterinar Atila Agošton, predsednik udruženja, je u vezi sa ovim slučajem rekao da rukovodstvo lokalne samouprave i lovci pokušavaju zajednički da nađu rešenje i novac za navodnjavanje jezera. Ako se već ne gaji riba, neka barem ptice i druge životinje, koje su vezane za vodu, među kojima su i močvarne kornjače, nađu ponovo uslove za život, a tako ni lovci ne bi ostali bez pataka. Da i ne govorimo o mogućnosti turističkog lova.
Slučaj novokneževačkog jezera je eklatantni primer da rukovodioci privatnog biznisa u retkim slučajevima odmeravaju okolnosti očuvanja prirode.
