Pokrajinska skupština je nedavno izglasala poverenje novom kabinetu Igora Mirovića, nakon čega je budući pokrajinski premijer preuzeo dužnost od svog prethodnika Bojana Pajtića.
Nova vlada ima jednog jedinog sekretara koji je i u prethodnom sastavu imao funkciju - Mihalj Njilaš, sekretar za obrazovanje, javnu upravu i nacionalne zajednice će se i u buduće baviti ovim temama, a pored toga izabran je za jednog od tri potpredsednika vlade. Prvo smo ga pitali da li je zadovoljan sa krajnjim rezultatom pregovora o formiranju vlade.
- Zadovoljan sam. Sa zajedničkom listom SVM, DPVM i PMS u krugu vojvođanskih Mađara pobedio je na izborima i to je moju stranku, SVM dovelo do značajne uloge u rukovodstvu Vojvodine. To ne znači samo jedno mesto potpredsednika vlade nego će na osnovu koalicionog sporazuma, sklopljenog sa Srpskom naprednom strankom, SVM će dobiti i poziciju zamenika sekretara i sedam pozicija pomoćnih sekretara, kao i ista rukovodeća mesta institucija, koje je i ranije imala. Ovo ozbiljno prisustvo u pokrajini želimo dobro da iskoristimo, prvenstveno u rešavanju mađarskih pitanja, koja se u većini slučajeva podudaraju i sa vojvođanskim pitanjima. U međuvremenu, kao jedini član vlade mađarske nacionalnosti, želim u vladi predstavljati celu vojvođansku mađarsku zajednicu.
Pored šest poslanika SVM-a, u parlament je ušla i koalicija MP-DZVM-a sa dva poslanika. Da li će biti otvorenosti i za inicijative ovih poslanika?
– U krugu vojvođanskih Mađara izbore koji su za nama je ova lista izgubila i sad su u opoziciji. Mislim da se pripremaju za poziciju konstruktivne opozicije. Onaj ko je u opoziciji ne odlučuje, nego eventualno kritikuje, izražava mišljenje i daje predloge. Videćemo kako će to raditi. Ako će imati odgovarajuće, stručno potkrepljene, dobre inicijative, SVM će sigurno razmisliti da li su ti predlozi primenjivi.
Znači nema unapred odbijenih predloga?
– Kvalitet predloga, ideja, će biti ono što će određivati njihovu sudbinu. Ono što smo do sada kod njih videli, ne ukazuje na pozitivan smer, ali se sve može menjati, videćemo šta će doneti sledeće četiri godine. Za dobre ideje smo otvoreni, bez obzira odakle dolaze.
Kada ste prihvatili poziciju u vladi predvođenom Srpskom naprednom strankom da li ste strepeli da ćete možda biti u manje „vojvođanskoj”, proautonomaškoj vladi?
– Oslanjajući se na programski govor i izjave premijera, kao i na dosadašnju, dobru saradnju na republičkom nivou, ja pretpostavljam da sam postao član vlade koja je orijentisana ka Vojvodini. Naravno, brzo će se ispostaviti da li je moja prognoza ispravna. Premijer je među prioritetima pomenuo što skorije donošenje pravnih akata koji se odnose na finansiranje i nadležnosti pokrajine. Ako se to dogodi, to će biti prilika da se vođenje politike u pokrajini postavi na sasvim drugačije osnove. Protekle četiri godine su u Novom Sadu i u Beogradu bile različite vladajuće struktire, a ova su pitanja ostala na listi za čekanje. Na polju finansiranja su u Beogradu zavrnute slavine. Očekujem značajne promene, uskoro će se videti da li se ta pitanja mogu rešiti.
Kakav četvorogodišnji mandat možemo očekivati?
– U šali bih mogao reći da sam sa svoje prethodne dve godine zapravo ja najiskusniji sekretar u vladi. Naravno, želim nastaviti ono što sam započeo, na polju obrazovanja, formulisanja pravnih akata i prava nacionalnih manjina i nacionalnih zajednica. Zbog svega toga verujem da mogu da radim sa više rezultata nego u proteklom periodu.
Da li računate na dobru saradnju sa premijerom Igorom Mirovićem?
– Da. Nedvosmisleno smatram dobrim izborom Mirovića na čelo vlade, jer je Srpska napredna stranka bila veoma aktivna, i u privredi i politici ima ozbiljne rezultate. Mirović je odlučna osoba, neće biti igračka beogradske vlasti, naravno, u skladu sa beogradskom politikom, ali će predstavljati vojvođanske interese.
Mirović je u svom ekspozeu rekao da se obrazovanje na maternjem jeziku mora osigurati i u poslednjem selu. Da li to možemo smatrati pozitivnim znakom?
– U programu je značajnu ulogu dobila šarolikost, specifičnost pokrajine, kao i konstatacija da se prava manjina moraju na svim poljima osigurati i čuvati. Važnost obrazovanja na maternjem jeziku je premijer na pomenut način zaista podvukao. Pošto se o odeljenjima sa malim brojem učenika, zbog besparice i pod plaštom racionalizacije, svake godine vodi rasprava, to je za mene veoma značajna izjava, na koju ću, ako bude potrebe podsetiti pokrajinskog premijera.
Situacija u kojoj se nalaze učenici i studenti pripadnika nacionalnih manjina ni danas nije bez problema, sa Pravnim fakultetom se nikako ne može izaći na kraj u vezi prijemnih ispita na mađarskom jeziku. Postoji odluka, postoji sudski nalog, a intervencije ipak nema.
– Uzdam se u to što će vladajuće strukture, identične na oba nivoa sada već naterati Pravni fakultet na promenu svoga stava. Postoje sve druge odluke, uključujući i onu Ustavnog suda i pokrajinske skupštine. Fakultet ipak doživljava ovo kao napad na svoju autonomiju, mada je Pravni jedini fakultet na Novosadskom univerzitetu koji ne garantuje ovu mogućnost prilikom prijemnog ispita. Sa nadležnim sekretarom is SNS-a sam već vodio konsultacije po tom pitanju, i on mi je rekao da podržava brzo rešenje situacije.
Male mature su za nama, da li je bilon sve u redu?
– Da, sve je proteklo u redu, iza nas je dobro organizovan proces. Naravno, zaključci se iz svega mogu izvesti, i mogu se koristiti u narednim godinama. Nadam se da će svaki osmak u pokrajini naći svoje mesto u srednjoškolskom obrazovnom sistemu.
Postoji ideja nove metodologije predavanja manjinskih jezika kao jezika sredine: prema toj ideji bi se ova nastava mogla organizovati ne samo unutar škole nego i u saradnji više škola ukoliko se pojavi veće interesovanje. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
– Ovo je pitanje godinama na dnevnom redu, čak je i sastavni deo manjinskog akcionog plana prihvaćenog ove godine. U izradi smo tražili oživljavanje stare prakse, kada su učenici srpske nacionalnosti unutar posebnog predmenta imali mogućnost uče jezik nacionalne zajednice u datoj zajednici. To je suština jezika sredine. Pošto je akcioni plan odobrila i srpska vlada. a i Brisel, obrazovni program će se menjati u tom pravcu, jezik sredine će se moći birati kao izborni predmet, koji će moći zajedniči organizovati i više škola. Kroz jezik se bolje upoznaje kultura drugog naroda, a narodi koji žive u Vojvodini će se približiti jedni drugima.
