Upis je još u toku, ali se već sada može sa sigurnošću tvrditi da će na jesen biti manje prvaka u mađarskih odeljenjima osnovnih škola Srednjeg Banata. Najgora je situacija u Belom Blatu i Lukinom Selu, gde se, prema trenutnom stanju stvari, neće otvoriti mađarsko odeljenje prvog razreda.
U Lukinom Selu, koje broji oko petsto stanovnika, već je pitanje i samog opstanka škole. Škola, koja je istureno odeljenje Osnovne škole „Sonja Marinković“ iz Zrenjanina, trenutno ima 13 učenika u dva mađarska i jednom srpskom odeljenju. Ako se broj učenika smanji ispod 10, škola će se ugasiti.
Kao što učiteljica, Judita Milankov, kaže, na jesen neće biti prvaka. Poslednjih godina se zbog velike migracije, iz godine u godinu, smanjuje broj učenika škole. Izgledi za svetliju budućnost nisu sjajni, pošto je malo dece u zabavištu te će ih na jesen biti svega petoro.
U Zrenjaninu, gde je poslednjih godina jedva otvoreno jedno mađarsko odeljenje, sada se očekuje 12 prvaka, što je prilično lep broj. U isturenom odeljenju u Mihajlovu će školu na jesen započeti osmoro prvaka. Prema rečima direktorice, Jelene Jenovai, broj učenika koji pohađaju školu u Zrenjaninu stagnira, ali se u Mihajlovu i Lukinom Selu drastično smanjuje.
MIGRACIJA JE VELIKI PROBLEM
U višenacionalnom Belom Blatu broj Mađara je spao naispod pet stotina. Do sada nije upisan ni jedan đak-prvak u mađarsko odeljenje Osnovne škole „Bratstvo-jedinstvo“. Učitelj Žolt Nađ sada ima četvoro učenika u četvrtom razredu, ali se za sada ne zna da li će se uopšte otvoriti prvi razred. On misli da neće. Migracija je i u naselju od 1.100 žitelja veoma izražena i sve više meštana se odseljava. Tome verovatno doprinosi i to što u selu u kom žive Slovaci, Mađari, Bugari i Srbi, svi poznaju jezik komšija.
Direktor škole, Milan Nedeljkov,kaže da u selu natalitet nije problem. Nemaju problema ni sa obrazovanjem na maternjem jeziku. Škola podstiče i roditelje i decu da osnove nauče na svom maternjem jeziku. Problem predstavlja iseljavanje iz ekonomskih razloga. Prema pojedinim podacima, u protekle tri godine, Belo Blato je napustilo 272 njegovih meštana.
U selu se pre deset godina desilo prvi put da nije bilo mađarskih đaka-prvaka. Tada su mislili da je kraj svega. Na kraju su sa združenim odeljenjima ipak spasli obrazovanje na mađarskom jeziku u selu. Učiteljica, Eva Požar Husar, sada više nije toliki optimista u pogledu da li će se još jednom uspeti sa spašavanjem obrazovanja na mađarskom jeziku u selu. Prema njenim rečima sve je učinjeno u cilju da Mađari koji žive u selu „zbiju svoje redove“, počev od kulturnog života do političkog organizovanja, ali sa migracijom ipak ne mogu da se uhvate u koštac.
ZA TRI ODELJENJA NEDOSTAJE TROJE DECE
U Mužli se prvi put prošle godine desilo da su otvorena dva mađarska odeljenja: jedno u centralnom delu škole, a drugo u takozvanoj spoljnjoj školi. Kao što smo od direktora Osnovne škole „Servo Mihalj“ saznali, do sada je u prvi razred na mađarskom nastavnom jeziku upisano 33 dece. Zoltan Halai kaže da je to nešto više nego prošle godine kada je bilo 28 prvaka. Škola će na jesen, prema trenutnom stanju stvari, imati ukupno 88 prvaka, od kojih 55 njih nije upisano u mađarsko odeljenje, iako je, sudeći prema imenima dece, i među njima veliki broj mađarske nacionalnosti, ali će školu ipak pohađati na srpskom jeziku.
U Mužli se nadaju da će se do prvog septembra naći još barem troje prvaka, pošto je ranije već bilo takvih primera, jer bi se sa 36 prvaka moglo tražiti otvaranje i tri mađarska odeljenja. Nažalost, u proteklih godinu ili dve, praksa pokazuje drugačije, naime, bilo je više primera kada su već upisana deca ispisana iz škole, pošto se porodica odselila u inostranstvo.
