Rusija je predložila Srbiji uključenje u sistem razmene robe preko „zelenog koridora”, u cilju bržeg izvoza srpske robe. Radi se o mogućnosti, koju već uživaju Turska, Italija i Kina – piše beogradska štampa.
Prema medijima, ukoliko predstavnici Moskve i Beograda počnu ozbiljnije pregovore pripreme u vezi „zelenog koridora” se mogu završiti za nekoliko meseci. Sama ideja podrazumeva bržu carinsku proceduru, tako da srpska roba ne bi morala da čeka na granici.
Tatjana Nikolajevna Golendejeva, zamenica rukovodioca Ruske carine i državna sekretarka u toj službi, je u svojoj izjavi za štampu precizirala da se na taj način može ubrzati prevoz robe iz Srbije.
- Kamioni sa srpskom robom ne moraju dugo da čekaju na ruskoj carini ako roba namenjena za uvoz raspolaže sa svim dokumentima i sertifikatima. U tom slučaju ne mora se svaka partija robe posebno kontrolisati. To znači da sa kupoprodajnim sporazumom koji se odnosi na više rata, ovi problemi se lako rešavaju, kao i u slučaju intenzivne razmene podataka između dve carine – izjavila je predstavnica Ruske carine.
U slučaju voća i povrđa, na primer, fitosanitarna kontrola bi se mogla obavljati u Srbiji, tako bi se izbeglo čekanje na ruskoj granici.
- Svima je poznato da rad carinika teče prilično sporo pošto moraju detaljno pregledati sve. I za srpsku stranu je važno da ima ozbiljne ugovore, kako bi se ubrzao izvoz – naglasila je ruska predstavnica dodajući i to da kako bi se svi problemi mogli rešiti nije samo dovoljno uključiti carinske službe dveju država u pregovore, već se moraju uključiti i izvoznici i uvoznici.
Protokol o razmeni podataka o vrednosti robe u prometu između Srbije i Rusije je potpisan još 2014. godine, ali još nisu učinjeni konkretni koraci u tom pravcu. Prema stručnjacima u narednom koraku bi se morala produbiti saradnja između carinskih službi dveju država. A da „zeleni koridor” zaista funkcioniše, odnosno, da se ubrza preuzimanje robe, neophodna je brza razmena podataka između dve carine jer to uveliko može skratiti čekanje srpske robe na ruskoj carini. Naravno, to ne znači da carinici neće vršiti kontrolu uopšte.
Na prvi pogled, ova ideja se može činiti prilično privlačnom, šta više, obećavajućim projektom razmene robe. Treba međutim napomenuti i da je Srbija već više puta pokušavala da poveća promet robe ka Rusiji, ali do sada nije bilo velikih pomaka u tome. Može se pomenuti slučaj bescarinskih Fiata iz Kragujevca koji su poslanici već više puta najavili, ali srce ruske države nije ublažila ni Putinova poseta, pa tako Fiatova vozila ipak nisu dospela u velikom broju na istok.
Sličan problem je predstavljao srpski izvoz mesa u Rusiju, kada su Rusi zbog poljske mesne afere zabranili uvoz mesa iz Evropske Unije. Tada su srpski proizvodi zaobilaznicom stizali u Rusiju, ali ni to nije prošlo bez problema, pošto kvalitet mesa i njegovo čuvanje u više navrata nije odgovaralo ruskim propisima, a jednom je čak jedan vešt srpski izvoznik pokušao da proda Rusima meso kupljeno u Evropskoj Uniji.
Na kraju Srbija nije imala koristi ni od evropskog embarga prema Rusiji razrezanog zbog krize u Ukrajini.
Nadamo se da će „zeleni koridor” zaista i intenzivirati razmenu robe.
