U prvoj polovini će se obnoviti sistem nosača zavesa i dekora za vertikalno pomeranje u pozorištu „Deže Kostolanji“, a zbog toga se čekalo nekoliko nedelja na predstave, no probe su i sada u toku. U „pozaljmljenim“ prostorijama Andrej Boka priprema novu premijeru, komad pod nazivom „Nazaret“, a u toku su gostovanja kod kuće i u inostranstvu.
Direktor pozorišta, Andraš Urban je za „Mađar so“ izjavio da pozorište gostuje u Senti sa predstavom „Piaf marche“, u Novom Sadu sa predstavom „Čudna petlja“, a, takođe, i sa koprodukcijom pod nazivom „Manipulacije“ u Ljubljani i Milanu, dok se u mađarskom Deska festivalu igra „Exodus“.
- Obnova i adaptacija se odnosi na sistem nosača zavesa i dekora za vertikalno pomeranje, koji od početka ne funkcioniše kako treba i koji se tokom proteklih godina stalno kvario. Neki su se delovi potrošili, a imali smo samo određene rezerve, i to u pogledu bezbednosti. Činilo se da je veliki luksuz što ovaj sistem ne funkcioniše dobro ako se već ovo pozorište izgradilo na takav način da iznad pozorišta nije postavljena ni sala za probe već je ostala visina karakteristična za klasični pozorišni prostor i za sistem nosača zavesa i dekora za vertikalno pomeranje, što uprošćeno znači da deo iznad pozornice nije urađen za nešto drugo sem za to. Kada smo hteli podići 50 kilograma, bilo nam je potrebno 100 kilograma protivteže, što ukupno iznosi 150 kilograma, koje je trebalo pokretati sopstvenom snagom, a da ne govorimo o granicama izdrživosti konstrukcije.
Sada je postojeći sistem statički obnovljen, korišćenjem pojedinih elemenata će se postaviti i novi sistem, delom sa ručnim, klasičnim sistemom kontrateže, a delom i sa motornom snagom. Značajno će porasti nosivost, biće lakše rukovati i upravljati sistemom, a i u pogledu sigurnosti bi morao biti prihvatljiviji ovaj novi sistem. Vrednost investicije je 10 miliona forinti koje će obezbediti Fondacija „Gabor Betlen“ preko programa za kulturu od izuzetnog nacionalnog značaja Nacionalnog saveta Mađara. Izvođač radova je „Svetlost teatar“ koji ima značajna iskustva u ovakvom radu. Bitno je i da će sistem moći da se dopunjuje, što znači da u zavisnosti od materijalnih mogućnosti moćiće i da se proširi, iako će biti funkcionalan i u sadašnjem stanju – rekao je Andraš Urban.
Direktor je naglasio da je jedan od najvećih infrastrukturnih problema pozorišta, pored akustičkih problema sale, nedostatak magacina. Pokušavaju od sopstvenih sredstava da uzimu u zakup razne prostorije u blizini, čak i garažu u dvorištu, stan koji je neadekvatan za stanovanje, na istom mestu gde se rekviziti i scenografija odlažu, i to u prilično lošim uslovima, a za iste ciljeve se koriste i razni delovi dvorišta. Nažalost, vremenski uslovi čine svoje, što se tiče ovih predmeta. Pored toga, imalo bi se šta dodati i zvučnoj izolaciji kako bi bioskop i pozorište zaista mogli da funkcionišu paralelno, bez uznemiravanja jedni drugih.
- Trenutna opremljenost pozorišta „Deže Kostolanji“ je zadovoljavajuća u poređenju sa lokalnim uslovima, ukoliko mislimo na zvučnu i svetlosnu tehniku. Ili smo samo mi naučili da radimo u ovakvim uslovima. Naravno, u posebnim prilikama, kao što je Festival Desire, ili kad kod nas gostuju predstave, moramo da unajmimo određene lampe i mikrofone. Umetncima i režiserima, koji dođu kod nas na gostovanje, još na početku pokušavam da objasnim kapacitet pozorišta, tako da se nove produkcije moraju pripremati u datim okvirima. Tokom godina smo, postepeno, pokušali da razvijemo i našu opremu, naročito od sredstava dobijenih na konkursima, i polako smo sastavili solidnu rasvetu. Najveći problem predstavlja nedostatak ljudi, odnosno broj zaposlenih, jer je trenutno broj pomoćnog osoblja zaista minimalan. Prilikom pripremanja nove produkcije uvek pokušavam da objasnim režiseru ili scenografu da pokušaju da smisle scenografiju tako da istu može da spakuje i postavi dvoje ili troje ljudi za jedan dan ili dan i po, i da se, takođe, ista može negde lepo spakovati… što je, naravno, skoro nemoguće.
Mi smo svojevremeno uredili, većinom od sopstvenih sredstava, našu prostoriju u Harambašićevoj ulici, koja, koliko ja znam, od tada samo propada. Loši su uslovi, prostorija je hladna, teško se zagreva, a ne postoje ni osnovni higijenski uslovi. Naučili smo da radimo i tamo, i tada je za pozorište ogroman korak značio nivo tehničkih uređaja koji imamo. Naravno da smo naučili da poštujemo ono što je naše, čak i ako ima i nedostataka, a i mana – kaže Andraš Urban.
