2022. augusztus 7., vasárnap

Društveni konsenzus je ipak samo san

Prema analitičarima vanredni republički izbori neće doneti bitne promene

I među članovima srpske vlade podeljena su mišljenja u vezi eventualnih posledica prevremenih republičkih parlamentarnih izbora. Premijer Aleksandar Vučić kaže da će vlada uprkos izbornoj kampanji funkcionisati kao i inače, dok je ministar finansija Dušan Vuković ovih dana izrazio bojazan da će vandredni izbori skrenuti pažnju sa reformi.

Analitičar Milan Ćulibrk je u svojoj izjavi za „Mađar so” delio mišljenje ministra finansija. Kao što je objasnio, može govoriti ko šta hoće, prevremeni republički izbori će sigurno negativno uticati na reforme, jer u kampanji ni jedan službenik neće biti usredsređen na ovaj posao. Prema njegovoj oceni, sve to najnegativnije može uticati na državne firme čije se prestrukturiranje mora završiti do 31. maja. Ćulibrk dodaje da u pogledu suštinskih reformi nikad nije ni postignut konsenzus.

Analitičar Đorđe Vukadinović kaže da će izborna kampanja biti prljava i odvratna. Ubeđen je da u ovom pogledu ni jedna strana neće biti bolja od druge. Ne isključuje ni da će biti česti nasilni izgredi i razna razračunavanja među aktivistima različitih stranaka. Uzalud pokušavaju vladajuća SNS i njen predsednik da dokažu da se jedino sa vanrednim izborima mogu rešiti neka suštinska pitanja, to jednostavno nije tako, šta više, prevremeni izbori multiplikuju probleme društva, naglašava Vukadinović.

NAJREALISTIČNI RIALITI SOU

„Vanredni izbori su suvišni i ne postoji potreba za njima; nigde u državi nema masovnih demonstracija, a republički parlament je stabilan; i uzalud pokušavaju vladajuća SNS i njen predsednik da dokažu da se jedino tako mogu rešiti određena suštinska pitanja, to jednostavno nije tako”, ocenio je u izjavi za naš list analitičar Đorđe Vukadinović dodajući da će prevremeni izbori samo multiplikovati društvene probleme. Zbog vanrednih izbora će se u odnosu na sadašnju situaciju u narednom periodu verovatno povećati podeljenost političke scene i društva u celini.

- Zbog čega se onda raspisuju vanredni izbori?

- U pozadini stoji izborna matematika, jer rukovodstvo SNS-a zna da se u odnosu na republiku u pokrajini i u određenim lokalnim samoupravama prilično loše kotira. Procenili su da ako istovremeno održe izbore na sva tri nivoa, onda mogu postići bolje rezultate u Vojvodini i na lokalu. Prilikom donošenja odluke mogla je da igra ulogu i činjenica da prosečan srpski čovek voli rialiti šou, a jedna izborna kampanja je najrealističniji mogući rialiti. Neka narod uživa! – objašnjava Vukadinović.

Prema oceni analitičara kampanja će biti prljava i odvratna. Ubeđen je da u tom pogledu ni jedna strana neće biti bolja od druge. Ne smatra isključenim i da će biti česti nasilni izgredi i razračunavanja među aktivistimia različitih stranaka. „Dovoljno je samo pogledati šta se desilo pre neki dan u Beloj Crkvi: tamošnja dešavanja odlično oslikavaju atmosferu i pokazuju sa kakvim se metodama služe pojedini političari”, ukazuje Vukadinović.

Eventualnu saradnju Demokratske stranke i drugih stranaka demokratske orijentacije koje su u opoziciji na republičkom nivou smatra dobrim potezom, jer ove stranke na taj način mogu postići mnogo bolji rezultat nego samostalnim nastupom. Zajedno će moći verovatno osloviti one koji su prilikom poslednjih izbora izostali sa biračkih mesta, ocenjuje Vukadinović, naglašavajući da misli prvenstveno na nekadašnje glasače DS-a. Ne veruje, međutim, da bi udružena demokratska opozicija mogla ozbiljnije da ugrozi SNS, ali ipak misli da je saradnja dobra. Što se tiče uzdržavanja od glasanja, Vukadinović misli da će ovoga puta manji broj građana ostati kod kuće.

SKREĆE SE PAŽNJA SA REFORMI

„Može govoriti ko šta hoće, prevremeni izbori će sigurno negativno uticati na reforme jer tokom izborne kampanje ni jedan službenik neće svoju snagu koncentrisati na taj posao”, kaže analitičar Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika „NIN”. U izjavi za „Mađar so” on je naglasio i da je to biti najgore u slučaju onih državnih firmi čije se restrukturiranje mora završiti do 31. maja. „Nadležni će zbog vanrednih izbora svoju pažnju na ovaj posao početi koncentrisati verovatno tek u drugoj polovini maja”, kaže, naglašavajući da se sa restrukturiranjem firmi neće baviti samo zbog toga što niko za to neće imati vremena, već i zbog činjenice što ovaj proces vodi do masovnog otpuštanja i drugih nepopularnih mera. Kada je Aleksandar Vučić najavio da je odlučio da su u ovoj godini potrebni i republički izbori, to je obrazložio između ostalih i činjenicom da se zahvaljujući izborima može uspostaviti široki konsenzus, zahvaljujući čemu će se najzad moći sprovesti suštinske reforme. Prema mišljenju Ćulibrka nikad neće biti uspostavljen konsenzus u pogledu suštinskih i strukturalnih reformi. Dodao je da se i unutar Srpske napredne stranke dele mišljenja u vezi ovog pitanja. „U pogledu strukturalnih reformi mnogo je veća podeljenost unutar vodeće stranke, nego, na primer, između naprednjaka i opozicionih stranaka”, naglašava Ćulibrk.

- SNS raspolaže sa značajnom većinom u republičkom parlamentu te može da usvoji šta god hoće. Ne znam da li zaista veruju da će nakon vanrednih izbora da se formira duboka „ljubav” između naprednjaka i opozicionih stranaka. To se nikada neće desiti. Inače me uopšte nije iznenadila najava vanrednih izbora. U proteklih deset meseci sam bio ubeđen da će učiniti ovaj potez. SNS želi dobiti još jedan mandat od četiri godine i o tome se ovde jedino radi – kaže Ćulibrk.

Eventualni zajednički izborni nastup DS-a i drugih stranaka slične orijentacije smatra dobrim potezom, i zbog činjenice što samostalnim nastupom verovatno većina ovih stranaka ne bi prešla cenzus, ali i što bi to pomoglo samo SNS-u, pošto bi glasovi dati na male stranke bili bačeni glasovi.

Prema mišljenju Ćulibrka ishod vanrednih izbora nije diskutabilan i nema smisla verovati da će se odnos snaga promeniti. „Prvi čovek vlade u novom sastavu će biti isti kao i sada, većina ministara će takođe ostati na svojim funkcijama”, naglašava, dodajući da će to imati svoju ekonomsku cenu. „I dalje će se odugovlačiti sa onim reformama koje ni jedna vlada nakon 5. oktobra 2000. godine nije smela da sprovede”, naglašava Ćulibrk dodajući da je interesantno to da je Vučićeva vlada imala smelosti da smanji plate u javnom sektoru, ali nije imala snage da stane na kraj gomilanju dugova najvećih državnih firmi, kao ni firmi pred restrukturiranjem. Ne vredi mnogo ako na platama i penzijama država uštedi 400 miliona evra, kada recimo Srbijagas u jednoj jedinoj godini nagomila mnogo veće dugove od ove sume.