2021. január 18., hétfő

Šansa koja se ne sme propustiti

Ištvan Pastor: „Oživljavanje strategije privrednog i regionalnog razvoja, pionirski posao, i u smislu nacionalne, ali i u smislu unutrašnje politike“

Godina 2015. će iz više aspekata biti godina koja se pamti. Ova godina nije tekla uobičajeno ni u životu najveće vojvođanske mađarske stranke. Tu bi se trebalo nabrojiti čime se sve bavio SVM u protekloj godini, ali zbog dva, za mene značajna, događaja ova godina se svakako može nazvati neuobičajenom: jedan je oživljavanje strategije privrednog i regionalnog razvoja; zahvaljujući toj strategiji i ranijem radu stranke SVM je od mađarske vlade dobio 50 milijardi forinti pomoći. Do sada nikad, niti jedna, prekogranična mađarska zajednica nije dobila ovoliku sumu od matice i još nigde se nije napravila slična strategija privrednog i regionalnog razvoja. Taj ogroman uspeh, posao koji se može smatrati pionirskim u celom Karpatskom basenu, svakako zaslužuje pažnju i priznanje. Međutim godina iza nas će ostati značajna i zbog toga što u istoriji stranke još nikada nije bilo tolikih tenzija unutar organizacije kao sada i nikad stranka nije pretrpela tolike napade, a, nadasve, još nikad nije isključeno skoro 10 članova, istovremeno, iz stranke. O ova dva pitanja smo razgovarali sa predsednikom SVM-a Ištvanom Pastorom.

Slažete li se sa ocenom da ova dva događaja, od izuzetne važnosti, određuju godinu koja je prošla?

– Pojednostavljeno, zaista se tako može sumirati, iako ja mislim da je protekla godina, iz perspektive SVM-a, bila mnogo složenija. Zaobišli smo pitanje migranata, dešavanja u vezi NSM-a i još mnogo štošta. Ali, pojednostavljeno, zaista ove dve polovine čine priču, kao i mogućnosti i uspeh. Mi smo sad dobili mogućnost o kojoj odavno govorimo, koja se odavno očekuje, a koja je, u stvari, formulisanje zahteva. Na osnovu rezultata od ranijih godina, došli smo u situaciju da nam je ponuđena još jedna šansa. Šansa koliku možda nikada do sada nismo dobili. Ja to doživljavam kao priznanje, kao obavezu, ali istovremeno, pošto se to može smatrati i kao promena političke paradigme, odgovornost postaje veća utoliko što moramo biti uspešni. Mislim da za to imamo dovoljno znanja, pripremljenosti, kao i stručnosti. Da to nismo imali, ne bismo ni stigli dovde. Ovaj zadatak ćak ima vezu i sa nacionalnom politikom…

I kao takav to je pionirski zadatak…

- Da, iz ugla nacionalne politike, radi se o pionirskom zadatku, koji ima i unutrašnje-političku nijansu. Baš zbog toga, u smislu funkcionisanja, ovaj zadatak nije jednostavniji, već poprilično složeniji. Ceo sistem se mora izgraditi i održavati na način da u potpunosti odgovara srpskom pravnom sistemu. Ova mogućnost će stvoriti i mogućnosti za egzistenciju; ova će mogućnost značiti nešto na šta se možemo osloniti, priliku za nova radna mesta, ali i prilku za plaćen porez. Iz ove perspektive to je zaista priča uspeha, sa veoma mnogo zadataka i sa ogromnom odgovornošću. Pre neki dan imao sam prilike da o svemu tome u detalje pregovaram sa premijerom Vučićem. U potpunosti smo se složili da je zadatak svakog političara da stvori mogućnosti za stanovnike države, grada, pa čak i najmanje zajednice, te da u okviru svojih mogućnosti stvori okvire razvoja. To je najvažniji zadatak političara. Složili smo se i u tome, što verovatno proizilazi iz toga što pripadamo porodici Evropske narodne stranke, da je boljitak naše nacije prioritetan politički zadatak. No, politička stranka može imati samo ulogu da stvori sistem i posle mora da iskorači iz njega. Treba da se izgradi sistem koji se temelji na otvorenosti i na transparentnosti. To ne sme da bude mehanizam za podelu novca po partijskoj liniji, već mehanizam koji pruža mogućnost i koji funkcioniše u skladu sa zakonskom regulativom. Moja uloga jeste da nadzirem pravila igre, u pozitivnom smislu značenja reči. Nemamo mogućnosti za greške. Ako pogrešimo, razočaraćemo ljude. To važi i za nacionalno-političko i za unutrašnje-političko značenje. Mi gradimo ulogu korektnog partnera, a ta uloga se ne može izgraditi na takav način da stalno govorimo o tome da smo korektni partneri, već u svakodnevnici, u izvršavanju zadataka i u prihvatanju odgovornosti. U tom smislu postoji međusobno shvatanje, međusobno prihvatanje i uzajamno poštovanje koje je za mene veoma važno, jer bez toga se ne može započeti ovakav posao. Ja sam sa svoje strane godinama radio da stranka na čijem sam čelu bude stranka od poverenja, stranka koja izvršava svoje obaveze kako u nacionalnoj politici, tako i na unutrašnje-političkoj sceni. Imam osećaj da je ova privredna podrška od strane vlade Mađarske priznanje ovog rada, a otvorenost gospodina Vučića je takođe dokaz da nikad nismo pružali osnov da se uskrati poverenje prema SVM-u.

Pored uspeha, mogle su se uočiti i tenzije unutar stranke; osnovana je platforma, javno se kritikovalo rukovodstvo SVM-a, a bilo je i isključenja iz stranke...

– To je pojava koju su u javni život doneli ljudi koji su u proteklih 10 ili 15 godina sa mnom gradili i zajednicu, ali i sami sebe. Iz nekog razloga su okrenuli kurs. Ispostavilo se da je sve što su do sada predstavljali nešto što je sada neprihvatljivo. Sve su to obznanili, i to sa agresivnošću i grubošću koju javnost do sada nije iskusila. SVM je politička stranka, i kao u svakoj organizaciji, tako i u političkoj stranci postoje pravila igre. Ova pravila igre nije izmislio neko i naterao nas da ih prihvatimo, već smo ih formulisali svi i prihvatili. Onima koji se ne drže zajednički formulisanih pravila igre čovek može jedino učiniti ono što sam učinio ja, a to je da nekad 10, a nekad i 30 sati pokušava da sa njima razgovara o svim stvarima, a ako to nije dovoljno, ne preostaje druga mogućnost nego pokrenuti postupke na osnovu prihvaćenih pravila. Iz redova SVM-a smo ove godine isključili 10 osoba. No, kada smo poslednji put isključili odjednom 9 osoba, te nedelje je 240 građana tražilo prijem u stranku, građani koji podržavaju SVM, jer misle da im je blizak i prihvataju stranački program, ponašanje, stil vođenja politike i ciljeve stranke. Samo niko ne spominje tih 240 građana, spominju se tih devetoro. Za mene, kao predsednika stranke, prvenstveni cilj mora biti ono što smo zajednički formulisali kao interes naše zajednice. Ako neko ne može unutar tih granica da nađe svoje mesto i svoju ulogu i ako neko misli da može iznutra da uruši sve jer mu je sopstveni interes važniji nego zajednički interes svih nas, onda ja stvarno ne znam kako da se prema tome drugačije odnosim. Ne može se napadati ni spolja, a biti unutar stranke, a ne može se istovremeno biti i unutar i van nje. Mislim da to na takav način ne funkcioniše nigde, ne samo u stranačkom životu, pa čak ni u ribolovačkom društvu. Postoje pravila, pravila koja smo prihvatili zajednički i ona se moraju poštovati.

Ljudi udaljeni iz stranke su imali važne pozicije. Da li je ugled SVM-a prešao u optuživanje koje se čulo poslednjih meseci?

– Tako se pokušava prikazati sve to, verovatno su optužbe i načele ugled stranke, a pored toga su stvorile i druge problematične situacije i probleme koji se moraju nekako rešiti. Odakle hrabrosti bilo kome da kaže da se, pošto je završio ovu ili onu školu, i pošto je na ovoj ili onoj poziciji bio u proteklih 5 ili 10 godina, njemu mora dozvoliti štošta više nego bilo kome drugome? Od kada ovi eksperti ne doprinose jačanju naših redova, a to traje već više meseci, pa i godina, mi smo ti koji su sve zadatke izvršavali umesto njih. Dozvolite mi jedan primer: u periodu koji je trajao više od godinu dana, kada je isključeni poslanik u skupštini bio član SVM-a, uložili smo amandmane na čak pet zakona. On se stalno pozivao na svoje stručno znanje, a ipak, od kada nije član stranke, mi smo uložili amandmane na čak 12 zakona. Ako neki misle da su jedini eksperti i da nema drugih, mislim da se varaju. Mi smo pripremili manjinski akcioni plan, i to tako što veliki eksperti nisu bili prisutni od početka do kraja. Pozvali smo ih, došli su, rekli su šta misle, ali su u osnovi samo doprineli svojim znanjem i iskustvom. Ako neko misli da je u zajednici vojvođanskih Mađara, koja broji 256 hiljada građana, ili u SVM-u koji ima 12 hiljada članova, jedini ekspert koji odgovara zadatku, taj silno greši.

Mađarski pokret je ponudio svoju pomoć u ostvarivanju strategije za privredni i regionalni razvoj. Da li je to korak ka pomirenju? Kako vi objašnjavate ovaj gest?

– Nikako. To je krajnje neukusno. Ja nisam diktator, ali stručnosti i pomoći nema dok se ne stvore mogućnosti veličine Atlasa, a kada se te mogućnost stvore onda bi rado da pomognu i da pridodaju svoju stručnost. Najbolje bi bilo da istraju u svom stavu. Nema tu ničeg novog, videli smo mi već svašta. Istu priču smo preživeli  i kada je pred izbore neko mislio da se na leđa SVM-a može nabaciti još jedna izborna lista. Koja je razlika? Jedino to što smo u 2015. godini, ništa više. Nije još bilo izbora da nam nisu nabacili i drugu izbornu listu. Da li su sada nosioci te druge liste ovi ljudi? Pa jesu.

Raskol može imati veliku cenu, baš u pogledu Subotice; na ovaj grad gledamo kao na politički, privredni, duhovni i kulturni centar Mađara. Veoma je važno da u ovom gradu bude većina Mađara u lokalnoj samoupravi.

– Demografske promene su dovele do toga da je pre dve godine, zahvaljujući političkom dogovoru, Subotica dobila gradonačelnika iz redova Mađara. To biste vi morali znati.

Već i sama mogućnost političkog dogovora znači političku snagu.

- Zaista, i baš zbog toga, ako neko misli da se ta snaga može izostaviti, ako neko misli da je tu zbog svojih izuzetnih sposobnosti, da može da bude tu i bez ove političke snage, loše misli. Petina članstva SVM-a je iz Subotice. Neka niko ne pokušava da me uveri da mi ne umemo sastaviti dobru listu od 67 imena! Neka se neko usudi da mi kaže da ne postoje mladi ljudi, pripremljeni, koji čekaju samo da ih čovek pozove kako bi pokazali šta umeju. Neka niko ne misli da samo njegovo ime nešto znači. Ja mislim da vojvođanski Mađari znaju tačno ko je ko i šta je uradio. I znaju i kakve rizike nose razne stvari. Može se mogućnost izigrati, ali se nikada više neće vratiti. Istovremeno, ako čovek pogleda kakva se alternativa pojavljuje na drugoj strani, osim kritika i omalovažavanja u idejama, mislima, traženju rešenja i nalaženju istih, onda je slika potpuno jasna. Stigli smo dotle da je na drugoj strani strategija bez konkretnih rešenja. Ne može se omalovažavati ruka koja vas hrani i posle se opet hraniti iz nje. Ovako stvari nikada nisu funkcionisale i neće funkcionisati ne zbog toga što to tako nije uobičajeno, nego zbog onih 12.000 vojvođanskih Mađara koji su članovi ove organizacije. Nedavno je jedan mladić iz Zapadne Bačke rekao da je to politička stranka, ali u stranci se ne može šetati vamo-tamo. Ko to ume da prihvati, u redu je, ko ne ume, neka napusti stranku.

U kakvoj je kondiciji vojvođanska mađarska zajednica po Vašem mišljenju?

–  Mi smo u kondiciji u kakvoj je i cela država, možda čak i u lošijoj. Mnogo mladih je otišlo u inostranstvo. Ne sad, u poslednjih godinu ili dve, već u poslednjih 25 godina. Bez obzira na to, sreli smo ljude koji traže oslonac. Tu je, ipak, najvrednija priča u poslednjih nekoliko decenija - Kolegijum Evropa. Svakodnevno se javljaju deca, a to je jako važna stvar. O našoj kondiciji mnogo govori i to što se za tri dana, uzastopno, u Subotici, Bečeju i Novoj Crnji, odazvalo hiljadu ljudi, na javni poziv, kako bi se informisali o mogućnostima. U kakvoj smo kondiciji? U dosta lošoj. Ali u ljudima ipak postoji instinkt da izdrže; postoji snaga i postoji odlučnost. Ljudi ne vole kada im se laže, ne vole kada ih neko otpiše, ne vole kada ih prežale. Očekuju od politike da im pokaže određene mogućnosti i da im pokaže nadu. Strategija za razvoj privrede i regiona služi baš tome, da pokaže da li ćemo od nade napraviti mogućnost, koja će ojačati zajednicu, ili ćemo dozvoliti pasivni napad od drugih, to jest, dozvoliti da nas razbiju. Moja uloga jeste da od šanse napravim realnost.

Da li vas je sve to opteretilo kao čoveka?

- Jeste. Ne postoji čovek koga to ne bi opteretilo. Nepravedni i neumesni komentari, i 99 posto udaraca koji su preniski... Kako sve to da ne optereti čoveka. Ali, izdržaću taj pritisak.