Gabor Saghmeister iz Subotice će biti jedini učesnik Dakara iz Srbije; motociklista će deveti put krenuti na jedan od najizazovnijih reli takmičenja na svetu. Trka će krenuti iz Buenos Airesa 3. januara, a završiće se u Rosariju 16. januara, a takmičari će preći celu Argentinu i Boliviju.
Saghmeister se ranije takmičio u istom timu sa Miranom Stanovnikom, ali pošto Slovenac ove godine neće ići na Dakar, subotički motociklista se odazvao pozivu i prešao u Avtonet Racing koji je pokrenuo Emanuel Đeneš iz Transilvanije. Saghmeister kaže da će u novom timu imati svog posebnog tehničara, a i komunikacija će teći bez poteškoća, jer je su u timu samo Mađari.
Saghmeister sve više oseća posledice povreda koje je imao poslednjih godina, ali uprkos tome želi da učestvuje i na Dakaru 2017. godine kako bi mogao da se ponosi sa barem deset motocilističkih učešća. Smatra mogućim i prelazak na četvorotočkaš, kasnije, a možda i automobil.
- Značajne promene su te zadesile; prešao si u novu ekipu, imaš nov štab sa kojim krećeš u Južnu Ameriku. Šta je prethodilo ovim promenama?
- Promenio sam ekipu jer moj dosadašnji partner, Miran Stanovnik, koji je 18 ili 19 puta učestvovao na Dakaru, više ne želi da učestvuje na toj trci, a ja sam bio nezadovoljan sa nekoliko stvari u nemačkoj ekipi, što je dovelo do odluke da pređem u ekipu rumunskog Emanuela Đeneša, u Avtonet Racing. Ova ekipa je dobra, svi govorimo mađarski, a i dolazimo iz sličnog kulturnog miljea.
Na ovako dugim trkama veoma je važno da se članovi ekipe što bolje razumeju, da nam i običaji liče. Sa Đenešom se dobro sporazumevam, određene stvari ne moram da mu objašnjavam, odmah svata na šta mislim. Rekao mi je kada se rodila ideja o osnivanju nove ekipe da je već tada odlučio da me pozove, jer mu se čini da sam stabilan takmičar koji će dobro voziti Dakar, ako ne bude nekog kraha, kao što je lom ruke ili neki veći kvar na motociklu. On je nešto brži takmičar od mene, potreban mu je motociklista koji malo, recimo 10 ili 15 minuta, zaostaje za njim. I Miranu Stanovniku je ove godine bilo važno da ima nekoga ko sigurno ide za njim.
Đeneš je inače prošle godine na Dakaru osvojio 21. mesto, a sada želi da stigne do 15. mesta, što će biti težak posao koji će biti pun izazova. Pored njega startujem ja, što znači da ekipu čine dva takmičara, a pored toga, obojica ćemo imati svog tehničara. U prethodnoj ekipi je bio samo jedan tehničar. Pored toga imamo i servisno vozilo, marke Mercedes Sprinter, koji raspolaže sa punim asortimanom za Dakar. Takođe imamo i dva šatora, jedan za Đeneša jedan za mene, i po jednu servisnu kutiju. Ekipa je zaista dobro opremljena.
Kao moralna podrška otpratiće me i moj sin Riči, kao i medijska ekipa; iz RTS-a će i ovaj put biti sa nama Predrag Milinković, dok će iz RTV-a ići Tamaš Terečik Nađ.
- Godinu si počeo sa ozbiljnim prelomom ruke. Da li si imao teškoće zbog toga u pripremama?
- Polomio sam više kostiju, ali sam već u martu polupovređen uspeo da odem na svetsko prvenstvo u reliju, u Abu-Dabi, gde sam trku završio na 20. mestu, što je prilično dobar rezultat s obzirom na moje stanje. Da sam bio potpuno zdrav mogao sam osvojiti možda i 16. ili 17. mesto. U kategoriji MX3 sam osvojio prvo mesto na državnom prvenstvu i to tako što sam pobedio u svakoj trci. U Hrvatskoj sam, u jakoj konkurenciji, osvojio drugo mesto u svim kategorijama; i tamo sam imao dobre trke ali je ipak u Hrvatskoj konkurencija ozbiljnija nego u Srbiji. Mogu da kažem da mi je ruka u redu, da još imam staru glad i samopouzdanje, gde god da idem, verujem da mogu biti najbolji, i želim da pobedim svakoga, i osećam da to mogu postići. Na svim poljima života se mnogo postiže hrabrošću i prihvatanju izazova, pitanje je samo da li će se čovek uhvatiti u koštac sa izazovima ili će pobeći glavom bez obzira. Često mi kažu da sam arogantan zbog ovog stava, ali su to reči ljubomornih ljudi.
- Da li si u poslednje vreme menjao način treniranja?
- Nisam mnogo stvari menjao. Radim sa privatnim trenerom, u poslednje vreme osećam da svoje telo u jako velikoj meri iskorišćavam. Prilično sam slomljen, prilikom pada pre dve godine sam zaradio sedam šrafova u levom ramenu, zbog čega opterećujem desno rame. Sad već osećam bolove i u desnom ramenu usled napora. Sve mi funkcioniše, ali prilikom ozbiljnijih vežbi već osećam da mi ramena nisu kao nekad. To mi ne smeta kad vozim motocikl, ali može da bude problem kada prilikom pada taj motor, 160 ili 170 kilograma težak, moram da podignem. Baš zbog toga osećam da moram da budem malo obazriviji nego ranije, jer moram da stignem do cilja, bez obzira na sve.
- Na Dakaru si već deveti put. Da li ćeš krenuti i deseti put?
- Ako želim da nastavim Dakar karijeru, i ove godine moram da stignem do cilja. Svakako želim deset učešća, to bi bio veliki rezultat. Naravno, ni nakon toga ne želim da prekinem sa Dakarom.
- Nakon deset motocikličkih trka da li bi želeo da se oprobaš i sa četvorotočkašem?
- Da, mogao bih sesti i u kola, u Toyota Land Cruiser, među serijske takmičare. Dosta motociklista nakon nekog vremena pređe u kola, dovoljno je da pomenemo takmičare kao Cyril Despres, Stéphane Peterhansel ili Jacek Czachor. Od motocikliste će pre biti takmičar u kolima nego obrnuto. Prešao sam više od dva miliona kilometara, mislim da bih se snašao i u kolima, ne verujem da bih imao većih teškoća na tom planu. Iako još nikad nisam vozio po dinama, trebalo bi da odem na mesta gde su ovakvi uslovi; na primer u Maroko, Tunis, Ujedinjene Arapske Emirate. I naravno, za ostvarivanje ovakve ideje neophodan je dobar navigator, mada bih njega već sad mogao naći, sigurno bih već našao odgovarajuću osobu.
- Uvek ostavljaš dojam veoma odlučne, skoro nepokolebljive osobe. Da li se i mentalno pripremaš?
- Ne, ja sam u glavi dovoljno jak. U kriznim situacijama ne paničim, dobro se snalazim. Dobar je osećaj kada znaš da neko koga poznaješ sledi tebe iz sigurne razdaljine, ili kad znaš da su iza tebe mađarski automobilisti. Čovek ponekad ima loše dane i tada bi većina da prekine sa trkom. Ja se ne povlačim ni tada. I u Abu-Dabiju mi je bilo loše, povraćao sam više puta na dan, ali dok je većina prekinula trku, ja sam je završio.
- Imaš li neki konkretan cilj za Dakar 2016?
- Pogledao sam listu takmičara, mnoge od njih poznajem, znam kakve imaju sposobnosti i na osnovu toga mislim da, ako sve bude u redu, mogu da završim između 50. i 60. mesta. Sve zavisi od tempa. Na Dakaru je veoma važno kako startuješ, kako prvih dana voziš. Jer nije sve jedno da li ćeš tokom prva 2 ili 3 dana voziti istim tempom sa onima na 40. ili 50. mestu na brzim deonicama, ili ćeš skliznuti do 70. ili 80. mesta i morati zaobilaziti sporije takmičare koji prave ogromne zavese prašine za sobom. Mora se obratiti pažnja i na vidljivost; čovek može da izgubi mnogo vremena ako nije dobra vidljivost. Izgubljene sekunde se sabiraju, i za čas se stiže do minusa od 30 minuta. Zbog toga se ja trudim da vozim među prvih 40 ili 50 takmičara, kako bih ovakve probleme izbegao. Sa druge strane, ne sme se ni suviše brzo ići, jer se može desiti peh kao prošle godine. Pad ili povreda može uništiti celu trku.
- Sigurno si se već bavio maršrutom trke. Na kakav Dakar računaš?
- Gledao sam stazu, čini se veoma brzom i opasnom. U programu će biti veoma teški dani, moraćemo u Boliviji da se popnemo čak na 4.500 metara nadmorske visine; redak vazduh može biti problem ne samo zdravstveno već i karburaciji motora, jer ako motor nema snage, ne mogu se popeti na brda odjednom, već iz više pokušaja, a možda ću morati i da ih zaobiđem. U ovakvim situacijama se takođe gube dragoceni minuti te se zbog toga ovakve situacije pokušavaju izbeći na sve moguće načine.
