Da status medija u Srbiji ni dalje nije raščišćen, dokazuju i dešavanja poslednjih dana. Skandali su nastali oko dve najznačajnije i najuglednije medijske kuće: zatvaranjem agencije vesti Tanjug, odnosno nečistim vlasničkim odnosima dnevnika „Politika“.
U prvom slučaju je skandal izazvala sama vlada, nakon što je Tanjug već ugašen. Kao što je poznato, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac je prstom pokazivao na premijera Aleksandra Vučića rekavši da je odgovoran za zatvaranje agencije.
Problem je samo taj što se već mesecima unapred znalo za gašenje ovog medija, jer je takvu situaciju predviđala pravna regulativa, zbog toga nije potpuno jasno šta je izazvalo šok kada se unapred poznat scenarijo obistinio. U ovakvoj situaciji nije čudno što radnicima nije nezamislivo to da će Tanjug opstati i da će i dalje raditi, čak iako zvanično agencija ne postoji.
Još su složeniji vlasnički odnosi „Politike“. Biznismen Miroslav Bogićević je tvrdio da je, između ostalih, na nagovor bivšeg predsednika države Borisa Tadića dao Aleksandru Rodiću milion evra da bi sklopio posao sa dotadašnjim vlasnikom, nemačkom medijskom grupom WAZ. Navodno je od njega zatraženo dodatnih pet miliona za preuzimanje dugova „Politike“, ali to takođe navodno, nije hteo da isplati. Aleksandar Rodić se, međutim, seća drugačije: on je izjavio da je na pritisak Demokratske Stranke sklopio ugovor sa Bogićevićem o prodaji svojih akcija u firmi koja je u saradnji sa drugim preduzećem sklopilo ugovor o otkupu „Politikinih“ dugova. Prema mišljenju NUNS-a, bilo bi bitno kakvu su ulogu u malverzacijama odigrale sadašnja i bivša vlast i da postane jasno, čija je „Politika“, ko želi da je proda i ko će da je kupi. Udruženje Nezavisnih Novinara Srbije dodaje da se neukusnim prepucavanjima u javnosti neće puno toga postići.
„IZNENADILA ME JE IZNENAĐENOST“
U izjavi datoj za „Mađar so“ predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) je izjavio: pitanje vlasničkih odnosa „Politike“ nije novo, o tome je već bilo reči u čak dva izveštaja Saveta za antikorupciju. Kaže da je siguran da će ovaj slučaj kao tema biti prisutan i u trećem izveštaju čije se objavljivanje čeka uskoro. Zbog toga je licemerno svako iznenađenje u vezi neraščišćenih vlasničkih odnosa „Politike“, dodaje.
- U Srbiji su, nažalost opšte poznate i malverzacije. Želim da vas podsetim da je zimus sam predsednik države Tomislav Nikolić rekao da se nekoliko medija i sa njim zezalo i da postoje mediji koji jednostavno funkcionišu na taj način. Ništa me u ovom slučaju nije iznenadilo ni povodom najnovijih dešavanja. Zapravo, mogu da kažem da me je iznenađenost javnosti iznenadilo najviše – kaže Gruhonjić.
Kao što je rekao, u „Politici“ postoji problem sa transparentnošću vlasničkih odnosa, ali ovaj problem nije prisutan samo kod najstarijeg dnevnika na Balkanu, nego je prisutan kao opšti problem, kao jedan od gorućih problema domaćeg medijskog tržišta.
- Mnogi se pozivaju na više od sto godina star ugled kada ne žele da istina dođe na videlo. To je jeftin izgovor: zbog čega bi bila greška u slučaju medija, koji je stariji više od sto godina, da znamo u čijem je vlasništvu, ko ga finansira i – što je najznačajnije u slučaju „Politike“ – koliki je udeo države u svemu tome, koliko para dobija iz budžeta, ako ih dobija – postavlja pitanja predsednik novinarskog udruženja.
Odgovarajući na naše pitanje, Gruhonjić je rekao da neraščišćene okolnosti koje su uočljive u slučaju „Politike“ i Tanjuga ugrožavaju i slobodu štampe, jer kao što kaže, ako se ne zna u čijim je rukama određeni medij, onda se ne može videti ni ko stoji iza vesti i poruka koje objavljuje taj isti medij.
TANJUG NE POSTOJI, SVAKO DRUGO REŠENJE JE KRŠENJE ZAKONA
Skoro je neverovatno ono što se u vezi Tanjuga dešava, kaže naš sagovornik. Podsetio je da je u Službenom Glasniku Republike Srbije 3. novembra 2015. godine objavljena odluka vlade koja se odnosi na gašenje Tanjuga.
- To je objavljeno u Službenom Glasniku tako da, što se mene tiče, Tanjug do daljnjeg ne postoji. Odluku je potpisao sam Aleksandar Vučić, koji je dva dana kasnije već pričao priče o tome da je Tasovac odgovoran za sve. Tanjug u duhu odluke i zakona ne postoji, a svako drugo rešenje se može smatrati kršenjem zakona – rekao je.
Na pitanje koga tereti odgovornost zbog činjenice što je na domaćem medijskom tržištu zavladala gore navedena situacija, Dinko Gruhonjić odgovara: odgovornost treba tražiti u neodlučnosti države i među sumnjivim biznismenima. Kao što je rekao, zadatak udruženja novinara je da se i dalje bore za slobodu medija, koja nažalost ne postoji u ovom mulju sa kojim država sasvim svesno zagađuje medijski prostor.
