Andor Deli, poslanik Saveza Vojvođanskih Mađara u Evropskom Parlamentu, u petak uveče je u Subotici, u Mađarskoj kući održao forum građana gde je govorio o aktuelnim dešavanjima evropske političke scene. Deli je pre foruma o svom dosadašnjem radu u Evropskom Parlamentu, odnosno u evropskim integracijama Srbije, govorio za „Mađar so“.
- Koji je cilj održavanja foruma građana?
- Forum građana je efikasan način za komunikaciju sa građanima gde političari mogu neposredno da govore o svom dosadašnjem radu biračima. Ove godine sam već održao sličan skup u Novom Sadu. Bilo mi je važno da ovakav skup održim i u Subotici, tim više što se za mene sad završila takozvana faza učenja, a pored toga su brojne stvari sada postale aktuelne – na primer pitanje migracije. Sve je to dovoljan argument za dijalog sa građanima koje predstavljam.
- Skoro godinu i po dana ste poslanik u Evropskom Parlamentu. Šta biste istakli iz svog dosadašnjeg rada?
- Trudio sam se da što je moguće više skratim period učenja. U tom cilju sam iskoristio sve svoje dosadašnje znanje o politici i javnoj službi. Pomenuo bih da mi je rado pomoglo više poslanika sa velikim iskustvom iz poslaničke grupe Fidesa, da bih se što pre priučio radu u parlamentu. U narednom periodu želim još aktivnije da radim, ne samo u parlamentu nego i na terenu. Osnovna ideja nacionalne liste je bila da poslanici koji dolaze van matice funkcionišu kao neka vrsta mosta. U mom slučaju to znači delom da se trudim da jačam mađarsko-srpske veze, a sa druge strane stav mađarske vlade je da pomaže Srbiji u evropskim integracijama, tako da i tu imam svoju ulogu.
OBOSTRANO POVERENJE
- Sa srpskim vlastima i sa onima koji su nadležni za donošenje odluka u evropskim integracijama od strane Srbije, do sada sam uspeo da ostvarim otvorenu komunikaciju. Veze između nas su veoma značajne i počinjemo da postižemo obostrano poverenje. To u punoj meri oslikava stav mađarske vlade, da Mađarska i Srbija moraju da neguju partnerske odnose. Ova tema dotiče naravno i vojvođansku mađarsku zajednicu, koja je jedna od onih subjekata koji imaju najviše koristi od evrointegracije Srbije, delom zbog geografskog položaja i blizine, a sa druge strane zbog toga što je interes Mađara vladavina prava, pravna sigurnost, očvršćavanje pitanja manjinskih i ljudskih prava. Ne samo da podržavam namere Srbije za priključenjem, nego otvoreno stavljam do znanja da sa mađarske strane postoje i očekivanja koja se tiču prvenstveno manjinskih pitanja. Ova očekivanja, koja formuliše budimpeštanska vlada u saradnji sa političkim predstavnicima vojvođanske mađarske zajednice, prenosim u pravcu nadležnih u Srbiji. Ovakvo očekivanje je na primer poglavlje o manjinama tačke 23 u pregovorima, odnosno manjinski akcioni plan koji je sastavni deo akcionog plana tačke 23. Između srpske strane i nas ne postoje tabu teme, karakteriše nas otvorena komunikacija. Srpska strana zna da ćemo pomoći, ali istovremeno postoje i očekivanja. Trebalo je vremena da se ova otvorenost postigne.
Andor Deli
NESMETAN PROMET
- Druga važna tema kojom se bavim je saobraćaj. Ostvarivanje manjinskih prava na polju obrazovanja, kulture, informisanja i zvanične upotrebe jezika su zaista pitanja od ključne važnosti, ali istovremeno iz perspektive svakodnevnog života su važna i druga pitanja. Jedan od takvih je i pitanje saobraćaja, koji je jedan od glavnih pokretača brojnih sfera. Balkanske države trenutno čine usko grlo u evropskom sistemu saobraćaja. Zbog toga se aktivnost moje kancelarije koncentriše na promenu ove situacije. Za to je potrebno da donosioci odluka u Briselu shvate važnost ovog pitanja. Nama potpuno jasne lokacije moramo prikazivati na mapama i objašnjavati, da na saobraćajne veze ne možemo gledati samo kao na projekte koji se ostvaruju od evropskih sredstava, odnosno sredstava država članica. Tu se radi o mnogo većim stvarima: o ujedinjavanju kontinenta i tržišta. Pored toga ne smemo zanemariti ni bezbedonosni aspekat saobraćajnih koridora, jer je nesmetan saobraćaj i razvijena infrastruktura odlučujuća i iz perspektive stabilnosti regiona, kao i iz perspektive dobrosusedskih odnosa između država u regiji. Danas je za Evropu stabilnost od naročitog značaja, a stabilnost Balkana je na mnogo većoj ceni. Saobraćaj je odlična mogućnost za spajanje država regiona. U tom cilju ćemo sredinom novembra, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, u Evropskom Parlamentu organizovati manifestaciju gde će biti reči o saobraćajnim koridorima odnosno o uključivanju regije.
PITANJE MIGRACIJE DOBIJA NA ZNAČAJU
- Nakon briselskog samita održanog krajem oktobra, iz nezvaničnih izvora se sve češće čuje da će u pravcu Srbije od sada i rukovanje situacijom migracije biti jedan od zahteva prilikom evropske integracije. Kakve informacije imate u vezi tih tvrdnji?
- Trenutno još ne mogu da govorim o konkretnim stvarima, naime još nije objavljen izveštaj Evropske Komisije. Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku je već sigurno formulisao da će u izveštaju pitanje migracije imati značajniju ulogu. To je novina naspram dosadašnjih izveštaja. Kada se govori o ovoj temi, uvek treba napomenuti da je izveštaj o rezultatima zajednički, da se vrednuju sve države-kandidati. Iz toga proizilazi da je i Turska deo izveštaja, a Turska je postala ključni partner Evropske Unije u pogledu rešavanja pitanja migracije. Nije samo Srbija na ispitu po ovom pitanju, nego sve države-kandidati regije. Kandidatura ima svoju cenu. Za sada nismo članovi kluba, samo želimo da postanemo članovi. Zbog toga moramo odgovoriti svim očekivanjima, naročito ako ona potiču od najviših evropskih donosioca odluka. Politička situacija u kojoj se nalaze države-kandidati je teža nego ona u kojoj se nalaze članovi unije, jer ovi potonji učestvuju u procesu donošenja odluka povodom pitanja migracije, a kandidati eventualno mogu da prihvate odluke donesene od strane drugih. Iz ove perspektive situacija u kojoj se Srbija nalazi je teška, jer je postavljen novi kriterijum kome treba udovoljiti.
POTREBNO JE USPEŠNO ODRŽAVANJE RAVNOTEŽE
- Dugoročno će verovatno biti teško objasniti srpskom društvu da se može desiti to da Evropska Unija formuliše sve novije i novije zahteve u vezi članstva.
- To su one veoma teške političke odluke koje srpsko državno rukovodstvo mora da prihvati. Postoji potreba za spretnim održavanjem ravnoteže i svakako treba ljudima objasniti šta pojedino pitanje znači iz perspektive države. Ako bilo ko počne da sumnja u članstvo u Evropskoj Uniji, treba se zapitati kakvom sistemu vrednosti Srbija želi da pripada, ona koja nije velesila, nego samo jedna država srednje veličine koja se bori sa privrednim teškoćama. Dosadašnje izjave pokazuju da srpsko državno rukovodstvo kao opciju vidi Evropsku Uniju. Ako želimo negde da pripadamo to, nažalost, ima svoju cenu. Dalje odugovlačenje priključivanja nije problem samo iz političkog, nego i iz privrednog ugla. Kao država-kandidat Srbija nema pristupa najvećem fondu EU, a baš iz tog fonda se finansiraju razni infrastrukturni projekti. Kao primer mogu navesti još i fond za pomoć poljoprivredi, koja štiti i pomaže proizvođače u uniji, a time države-kandidate stavlja u poziciju koja njihov opstanak na tržištu čini izuzetno teškom. Ako se suviše otegne period kandidature to utiče štetno na privredu dotične države.
RED JE NA DRŽAVAMA-ČLANICAMA
- Srbija skoro dve godine čeka na otvaranje prve glave pregovora. Ko je „odgovoran“ za tako odugovlačenje ovog procesa, da li je to Srbija ili unija? I na čijoj strani je lopta trenutno?
- Teško je dati precizan odgovor i zbog činjenice da kao poslanik u parlamentu nemam uvida u svu dokumentaciju komiteta ili u glave onih koji donose odluke. Prema mom mišljenju, srpska strana je u poslednje vreme pokazala rezultate i trudila se da odgovori zahtevima EU. Evropski Parlament – a to se čulo više puta – nedvosmisleno podržava otvaranje prve glave pregovora još pre kraja godine. Naravno, uvek dodajemo i da odluku donose države-članice, odnosno Savet Evrope. Nadam se da će izveštaj Evropske Komisije uskoro izaći u javnost i da će se videti stav u vezi Srbije. Zaista je red na državama-članicama da daju zeleno svetlo barem za otvaranje glave 35.
- Prema vašim saznanjima zbog čega se odugovlači tako neviđeno dugo sa objavljivanjem izveštaja?
- S tim u vezi su izašle na videlo razne teorije zavere, ali prema mom mišljenju kašnjenje se može objasniti činjenicom da je veliki pritisak na državama-članicama, koje moraju da rešavaju brojna pitanja i zbog toga se održava mnogo više samita i sednica poslednjih meseci. Tokom proteklih meseci pitanje migracije je bilo preče od svega drugog. Prema mom mišljenju Evropska Komisija je baš zbog toga mislila da je važno dopuniti izveštaj, eventualno preformulisati pojedine delove, ili promeniti metodologiju sistema. Ja ne vidim nikakvu konspiraciju, mislim da se zaista radi o završnim radovima i o prilagođavanju aktuelnoj situaciji.
