2023. október 2., hétfő

Zamka frekvencije 89,6

Da li je podneta prijava protiv Subotičkog Mađarskog Radija ili nije? – Političke borbe oko postojanja jednog medija

Činjenica je da se bliže izbori, a činjenica je i da tada obično strane koje se spremaju da se upuste u borbu čine sve u interesu da ocrne onog drugog. U vreme kada se bliže izbori, jača strana obično nabraja svoje uspehe, radove, a slabija, pošto ovakve argumente još nema, pokušava da stavi pod znak pitanja uspehe onog drugog. Problemi oko Radio Subotice su pružili odličnu šansu za takvu borbu. Sa obe strane se čuju argumenti i protivargumenti u vezi pojave Subotičkog Mađarskog Radija, pojedinci dovode u pitanje njegovu zakonitost, drugi govore da se samo na taj način mogao spasiti radio i njegov celodnevni program. U raspravi se čulo i mišljenje NUNS-a, na čiju izjavu su mnogi reagovali na društvenim mrežama, i mada se ne računa kao zvanična prijava, nadležni mogu to da koriste. Naravno, bilo bi dobro čuti i mišljenje slušalaca, ali smo ovoga puta tražili mišljenje političara. A odgovor na pitanje ko će biti žrtva zamke frekvencije 89.6 ćemo tek saznati.

LJUDE INTERESUJU REŠENJA

Balint Pastor (SVM): Pitanje privatizacije medija počelo je 2002. godine. Tada je skupština Srbije donela zakon na osnovu kojeg se svaki elektronski medij, čiji je osnivač lokalna samouprava, mora privatizovati. SVM i NSM su tada započeli borbu protiv toga. Tokom trinaest godina i SVM i NSM su na svakom forumu iskoristili svaku mogućnost da zatraže da se iz pravne regulative izuzme obavezujuća privatizacija za medije, čiji je osnivač lokalna samouprava, odnosno mediji koji emituju, odnosno koji se objavljuju na jezicima nacionalnih manjina. Ni jedna vlada nije pokazivala dobru volju da se to učini, čak ni Đinđićeva. Lobi Foneta, Bete, Anema, B92 se pokazao jačim od bilo kojeg drugog lobija, ali ciljevi navedenog lobija nisu bili prvenstveno manjinski mediji, nego agencija Tanjug. Ali svaki medij, čiji je osnivač lokalna samouprava, postao je žrtva ovog lobija. Sa Laslom Vargom zajedno smo vodili ozbiljnu borbu u cilju da se promeni zakon o frekvencijama. 2007. godine smo uspeli da postignemoto da se zaustavi privatizacija medija čiji je osnivač lokalna samouprava, a koji emituju program i na jezicima manjina. Zahvaljujući tome,za osam godina je produžen vek Radio Subotice. Danas je najvažnije da Radio Subotica emituje celodnevni mađarski program. To se i desilo, zahvaljujući rešenju koje je izradio SVM. Slušaoce zanima da čuju emisije na koje su navikli sa glasovima koje poznaju, a to se i dešava. Naravno, može da se napada NSM, mogu se stvarati tenzije, ali je moje iskustvo da ljude zanimaju rešenja, a ne raskoli. Uprkos tome što sam pravnik naglašavam: prijave maskirane iza pravničenja, odnosno skupljanje političkih poena na ovaj način ne može biti cilj onih koji grade zajednicu.

Fotó: Molnár Edvárd

Foto: Molnár Edvárd

FUNKCIONIŠE U VANPRAVNOM STANJU

Tamaš Korhec (MP): Sadašnja situacija koja se stvorila oko radija nikako se ne može nazvati povoljnom. Čini se da se Radio Subotica ne može spasiti. U ovom slučaju je pitanje kako se šteta, koja je nastala gašenjem ovog medija, može umanjiti? Ja se ni lično, ali ni kao jedan od osnivača Fondacije Panonija, a ni kao član Mađarskog Pokreta ne slažem sa načinom na koji predsednik SVM-a pokušava da reši ovu situaciju. Subotički Mađarski Radio nije održiv, delom zbog toga što je protivzakonit. Prema važećem zakonu Subotički Mađarski Radio je novi medij i zbog toga ne samo da treba da dobije dozvolu za frekvenciju, nego mora menjati i statut Fondacije Panon da bi se ovaj medij mogao osnovati, a to se nije desilo. Radio nema ni odgovornog urednika što je takođe obavezno, nema prihvaćenu programsku šemu, što znači da funkcioniše u vanpravnom stanju. Nisam digao glas protivjer imam bilo kakve primedbe protiv osnivanja novog medija, nego zbog toga što je ovo neodrživa i opasna akcija. Fondaciju Panonija država može veoma ozbiljno da kazni, što sada možda ne čini zbog nekih političkih dogovora, ali se to u bilo kojem trenutku može uraditi. Mora se pronaći rešenje za ovaj problem i ja sam voljan da pregovaram sa bilo kim u tom cilju, ali za to nije dovoljna samo moja dobra volja. Inače protiv Subotičkog Mađarskog Radija niko nije podneo prijavu, ni ja ni Mađarski Pokret. Ne tražimo ničiju odgovornost za sve ovo što se dešava, naš cilj je da ovaj radio bude u zakonskim okvirima.

DESILO SE ONO ČEGA SMO SE BOJALI

Karolj Dudaš (SVM): Fondaciju Panon smo, između ostalog, osnovali i u cilju da vojvođanski Mađari ne ostanu bez radija ni kada vlast udari na Radio Suboticu. Nažalost, obistinilo se sve od čega smo strepeli, Radio Subotica nije privatizovana i prema svemu sudeći će se ugasiti. Čuli smo razne ideje, na primer da NSM osnuje drugu fondaciju, fondaciju Radio Subotice, ali ni ova, ni druge inicijative ne bi bile održive. Ljudi koji se zaista razumeju u zakone predložili su ovo sadašnje rešenje. Subotički Mađarski Radio već nedelju dana emituje celodnevni program. I sa time ne bi bilo nikakvih problema da nema napada u leđa, da nema prijava. Veoma je interesantno da se po tom pitanju MP i DZVM slažu u potpunosti i tvrde da NSM održava piratsku radio stanicu. Pojedinci tvrde da je SVM zaseo na Radio Suboticu, ali je stvar upravo suprotna: Radio Subotica je bio glas Mađarskog Pokreta. Ja samo želim da ovaj radio bude samo i isključivo glas vojvođanskih Mađara.

NEKA RADNICI BUDU AKCIONARI

Jene Maglai (SVM-MP): Neću da govorim o Subotičkom Mađarskom Radiju koji se emituje na talasnoj dužini 89,6, naime ovaj radio ne spada u nadležnost lokalne samouprave. Radio Suboticu smo u dva navrata pokušali da privatizujemo, oba puta neuspešno. Agencija za privatizaciju nije htela i treći put da ispiše konkurs. Ostao je jedan jedini način da se ovaj radio održi, a to bi bio da radnici sami postanu akcionari. Po tom pitanju stavovi Agencije za privatizaciju i ministarstva za privredu se razlikuju. Ako ne budu umeli ove stavove da usaglase, a lično sumnjam da će se to desiti, onda lokalna samouprava mora ukinuti Radio Suboticu ili pokrenuti stečajni postupak, što u praksi znači isto.

EGZISTENCIJA ZA JEDANAEST PORODICA

Oto Buš (SVM): Od zaposlenih u Radio Subotici, jedanaestoro njih je iskoristilo mogućnost koja se nudila i započelo rad u Panonu. Među njima ima urednika, novinara, dopisnika, tehničara, stručnjaka za marketing, čistačica. Ova mogućnost je ponuđena svakome, jedanaestoro njih ju je iskoristilo. Prvog novembra ujutru u šest časova Subotički Mađarski Radion započeo je emitovanje programa na talasu 89.6. Uspešno. Očuvan je celodnevni program na mađarskom jeziku a ni ljudi nisu dospeli na biro za zapošljavanje. Mogli su nastaviti sa radom, imaju posao, imaju egzistenciju. Politika je ponovo učinila sve što je mogla. Da li je to zakonski? Nije moje da odlučim, nisam ni tužilac ni sudac. Bitno je da se radio emituje, da postoji celodnevni mađarski program u Subotici, da jedanaest porodica i dalje ima osiguranu egzistenciju. Neka na to misle i oni koji iz političkih motiva žele da podnesu prijave, koji stavljaju klipove među točkove. Da li će nas moći pogledati u oči ako ovi ljudi ostanu bez posla, ako se ukine celodnevni radio program u Subotici?

SESTI ZA ISTI STO

Dorottya Szilagyi (MP): Fondacija Panonija je privatna fondacija čiji je suosnivač NSM. Kao jedan od osnivača Fondacije Panonija mogu da izjavim da prema osnivačkom aktu Subotički Mađarski Radio ne postoji, samo TV Panon i Radio Panon. Da bi ova fondacija održavala drugi medij, mora se promeniti osnivački akt. Nismo održali skupštinu osnivača. Prema mom mišljenju, ovaj problem može se rešiti isključivo ako za isti sto sedne svako ko je na bilo koji način uključen u celu ovu situaciju.