Sloboda nekad i sad

Ištvan Pastor: U rečenicama koje propagiraju raznolikost slobode ne može stajati predaja vrednosnog sistema i političkih principa

Mađar so

2015. október 25., 05:25

Kommentek száma 0  A cikkhez tartozik képgaléria 

„Na današnji dan 23.oktobra, pre pedeset i devet godina, izbila je mađarska revolucija i borba za slobodu, koja svetu nije samo pokazala veru Mađara u slobodu, nego i samim Mađarima da će ih održati ono što su im vekovi ostavili u nasleđe: vaspitanje, vera i običaji” – ovim rečima je okupljene pozdravio umetnik Imre Nemedi na centralnoj svečanosti Saveza Vojvođanskih Mađara, koja se održala na subotičkoj pozornici „Jadrana”  u petak uveče.

Godišnjica mađarske revolucije upriličena je svečanom priredbom

Godišnjica mađarske revolucije upriličena je svečanom priredbom

U svom pozdravnom govoru, Ištvan Pastor, predsednik SVM-a naglasio je značaj nacionalnog praznika. 23. oktobra u životu mađarske nacije, dan kada je nedostatak pobedio trezvenost svakodnevnice.

- Za čoveka je važno održanje trezvenosti, čak i u neposrednoj blizini smrti smatra da je trezvenost neophodna. Jer takav je čovek, prosečan – a prosečnost je odlična, prosečni dani, prosečni ljudski i društveni odnosi, normalnost. Ono što se razlikuje od normalnosti rezultira radošću, neki drugi put praznik, opet neki drugi put tragediju. 23. oktobar je dan u istoriji mađarskog naroda kada je nedostatak slobode narastao u tolikoj meri, postao toliko neizdrživ, da je zbog njega svet promenio tok. I umesto trezvenog premišljanja ih odnela u borbu za ideale. 23. oktobra Mađari su poručili svetu i Mađarima da ideali čine svet lepšim i da svet zbog njih može postati truo, da svet nije priča nego čin, da ideal nije papir koji se može nabaviti u školskoj klupi sa kojim se može mahati pred nosevima drugih deleći pravdu: ideali su kvas, vera koja na okupu drži naciju i pojedince sa različitim mišljenjima. 23. oktobar je u životu mađarske nacije dan kada su Mađari, u nesposobnosti da podnesu nedostatak slobode na nas, potomke, na Mađare današnjice i sutrašnjice, ostavili simbol zastave sa rupom: zadatak da se nacionalne boje popune sadržajem umesto lažima, težak zadatak, često zamoran, koji sadrži i izdaju i razočarenje – rekao je Ištvan Pastor.

U svom svečanom govoru Ištvan Pastor se osvrnuo i na sadašnjicu vojvođanske mađarske zajednice, na turbulencije koje se osećaju. Kao što je ukazao: želeo je da govori o paralelama slobode i hrabrosti, o paralelama odgovornosti i održavanju lekcija, odnosno o stvarima koje iz toga proizilaze: o paralelama pustog govora i o činovima koji zahtevaju premeravanje.

- Ubeđen sam da čovek pokreće svet unapred samo onda kada slobodu ne izjednačava samo sa pravima koja mu pripadaju, nego i sa mogućnostima . Ne govori o tome šta meni pripada, nego pita šta ja mogu da učinim. To bi svakako bilo važno. Evropa i mi smo prinuđeni da ponovo osmislimo slobodu, da postavimo sami sebi osnovna pitanja koja govore, na primer, o tome dokle možemo da odemo u pogledu drugih ljudi. Šta može pokazati televizija osim strahota, šta može napisati bloger, šta može podneti Fejsbuk, takozvana poruka na zidu vojvođanskih Mađara. Pitanje nije da li je to deo slobode. Šta bi danas o svemu tome mislilo četvrt miliona Mađara, koji su verovali u slobodu i podneli žrtvu da ostave svoju domovinu. Slobodu, njenu bit danas svakodnevno možemo iskusiti u njenim uvredama, neuljudnostima, u njenoj vulgarnosti, u nedostatku saosećanja, u pominjanju paralela i primera između tragičnih i nikada zaboravljenih istorijskih grehova. Pitanje je, kada će biti dovoljno hrabrosti da se zamisli i sam sebe zapita onaj koji danas prstom ukazuje i traži objašnjenje. Paralela između odgovornosti i održavanju lekcija je danas svet politike i civila. Ono što je 1956. godine zbližilo naciju, 2015. godine je većinom razdvaja, ali ipak povezuje dve društvene formacije. Političari prihvataju odgovornost, a civili, povremeno eksperti, povremeno politički savetnici, od toga žive. Žive takođe i od politike, samo bez ikakve odgovronosti. Sve to je mnogo bolje opisao u jednom budimpeštanskom konzervativnom nedeljniku naš profesor emeritus koji je osnovao i fondaciju. Poznavajući njegova gledišta, iznenađujuće je ali i ohrabrujuće to da smo na pravom putu, jer kao političari ne bežimo od jedine stvari od koje civili beže, a to je odgovornost, kada formulišemo programe i kada pokušamo da ih ostvarimo. Uz sve to podnosimo kritike, čak i one koje kažu da je stranka za osam godina članstva, dovedena gde je sad. Naši kritičari je čak i vole sa svim njenim rezultatima zajedno, ali samo mene vide kao problem u svemu tome. Rekli su, skoro pre godinu dana, da je u vojvođanskom mađarskom javnom životu nestalo vazduha, nestalo slobode.  Rekli su da se oseća nestašica slobode. Moram da priznam da je to mene veoma duboko dotaklo. Ja ne držim prvi put svečani govor povodom 23. oktobra, često puta sam rekao da je to za mene najlepši nacionalni praznik. Na ovaj dan sam uvek mislio kao na početak, na rođenje savremene, slobodne Mađarske. Za mene je 23. oktobar 1956. godine sloboda, brisanje nedostatka samoizražavanja. Baš zbog toga, teško mi pada što bez ikakvih atributa ljudi koji su decenijama nosili javne pozicije, kažu da je nestalo vazduha i slobode. To se moglo desiti samo zbog toga što za slobodu ne umemo zajedno da činimo ništa. Što se mene tiče ja sam političar, prihvatam odgovornost ali i premeravanje kao što sam to učinio u aprilu ove godine a i kasnije, kao što je to učinila svaka naša organizacija na opštinskom, okružnom, gradskom nivou na izborima. Treba da kažem da me ispunjava ponosom što se ovaj proces baš sada završio, da danas i sada mogu Vama da kažem: jači smo nego što smo bili, vojvođanski Mađari veruju u političare SVM-a, od lokalnih odbora do parlamenta čemu se ja delom zahvaljujem, a sa druge strane gledam kao obavezu. Jasno mi je međutim i to da možemo oslabiti na izborima koji su pred nama, jer mislim da, naročito u Subotici, pojedinci koji sa tolikom pažnjom vode računa o svojoj liniji ipak misle da imaju zadnjicu dovoljno veliku da mogu istovremeno da sede na dve stolice, pripremajući se da zbog zavisti, mržnje iz uvređenosti nanesu štetu postavljajući same sebe iznad svega i svakoga da podele glasove Mađara. Siguran sam da ćemo i sa ovim izaći na kraj, jer je deo slobode i različitost, polaganje računa i pokazivanje prstom. Možda i izdaja, na šta je proteklih godinu dana i u matici i kod kuće bilo primera u velikom broju. Sve je to deo slobode. Da tako ne mislimo, ne bismo bili dorasli idealima 1956.godine. A od toga ništa gore nam se ne može desiti. Jedna stvar međutim nikako ne može da stane u rečenice, principe i ponašanja koja govore o raznolikosti duha slubode – barem što se tiče stranaka gde i SVM pripada. Ne može u sve to da stane predaja političkih principa i vrednosnog sistema na kojima se temelje ti isti principi. To ne može da opravda nikakvo kratkoročno gubljenje prestiža ili smanjenje popularnosti. Znači mi, članovi SVM-a, ćemo i dalje odlučno beležiti politiku SVM-a, radićemo za nju uzimajući u obzir rezultate koje želimo da postignemo. Dugoročno gledano, to će služiti interesima zajednice, kao što će služiti i interesima SVM-a – naglasio je Pastor.

Manifestaciju je svojim prisustvom uveličao i Levente Mađar, državni sekretar spoljnopolitičkog i spoljnotrgovinskog ministarstva Mađarske. U svom govoru je naglasio: dešavanja oktobra 1956. godine, predstavljaju poseban trenutak mađarske istorije kada je ostvareno skoro potpuno nacionalno jedinstvo i koje zaslužuje da se kao jedan od najvažnijih nacionalnih praznika obeležava svugde u svetu. „Zadatak Mađara je i dan danas da se suprostavljajući svakoj, na prvi pogled protivnoj snazi, pogledom fiksiranim na taj cilj, ne dozvoljavajući da nas povlače unazad, realne okolnosti koje često izjedaju našu dušu, učinimo iskenom verom u našim srcima sve za slobodan opstanak, za šta je toliko Mađara podnelo najveću žrtvu”.

Na manifestaciji je između ostalih bio prisutan Atila Pinter, ambasador Mađarske u Beogradu, Janoš Babić, generalni konzul Mađarske u Subotici, republički, pokrajinski i lokalni predstavnici SVM-a, odnosno rukovodioci Nacionalnog saveta Mađara.

Manifestacija je završena svečanim programom koji su sastavili Tamara Brezovski, Kornelija Goli, Roland Brezovski i Gabor Juhas uz saradnju omladinskih plesača Umetničkog društva „Talentum”, grupe Juhas i Akoša Hajverta.


Mielőtt hozzászólna a cikkhez, kérjük olvassa el a moderálási alapelvet!

! Hozzászóláshoz be kell jelentkeznie:
Facebook belépés
Listázás:

  • HETI ROVATOK
  • Kerekeken
  • Napsugár
  • Nyugdíjasok oldala
  • Vonalkód
  • MELLÉKLETEK
  • Sportvilág
  • Üveggolyó
  • Magvető
  • Képes Ifjúság
  • Tarka Világ
  • Kilátó
  • Hétvége