Marija Šmit-istoričar, profesor na fakultetu, predstavila je na blogu ,,Latoszog“ studiju o delovanju Šoroš carstva. Ovo ćemo objavljivati u nastavcima.
Kada se 1984. godine Đerđ Šoroš pojavio u socijalističkoj Mađarskoj, sovjetska vladavina je još delovala veoma stabilno. Godine 1990. kada je konačno pala komunistička partija, Šoroš se prijavio da pruža podršku Mađarskoj u vidu preuzimanja dugova države, a zauzvrat je tražio da mu se prepusti veliki broj državne imovine. Međutim Jožef Antal, prvi slobodno izabrani premijer to nije dozvolio.
Ljudi postavljeni na pozicije preko Šoroša pokrenuli su kampanju preko medija sa ciljem da nagomilani dugovi iz komunizma, tada već demokratska država, otplaćuje bez ikakvih olakšica. Isti ti ljudi su strogo kontrolisali da se dugovi redovno otpaćuju, i da se u regionu samo kod nas ne dozvoli reprivatizacija, tj. da se građanima ne vrati oduzeto. Umesto toga su pokrenuli privatizaciju, i to divlju privatizaciju što je značilo da se državna svojina prodaje ispod cene.
Kada je Peter Boroš postao premijer, Šoroš je svim silama hteo da otkupi najveću Mađarsku banku OTP, naravno ispod cene. Tome je Boroš stao na put, kao i novoizabrani premijer socijalista Đula Horn. Ovu temu je pokretao ponovo preko koalicionih partnera vladajuće partije. Kupovina OTP banke bi značila njegovu kontrolu nad finansijama države, kao i kontrolisanje privrede. Horn je i ovog puta to sprečio.
Mađarsko iskustvo
Šoroš je kod nas isprobao u koje institucije se isplati ulagati, kakvu mrežu treba osnovati, da bi svoje interese što bolje predstavio. Shvatio je da takvi ljudi kao što su Antal i Boroš, posvećeni naciji, a u poslednje vreme i FIDESZ, pozivajući se na interese države, onemogućuju njegove poslovne aktivnosti. Izgradio je i stalno proširivao mrežu, u koju su se uključivali ljudi, neki iz neznanja, neki nepažnjom, neki sa strašću, a neki zbog određenih prednosti koje je on obećavao. Takoreći, Šoroš je kupio deo intelektualaca-liberalce, ali i ostale. U kulturnom i društvenom životu oni koji su podržavali Šoroša su dobili značajne i dominantne pozicije.
Šoroš svoje ciljeve predstavlja kao nevine delatnosti, kao program za Rome, program jednakih mogućnosti, oprema za bolnice, zaštita ljudskih prava. Danas njegovi aktivisti proširuju i brane prava migranata, što nameravaju da prošire i na životinje. Sve ovo ima za cilj da prikrije Šoroševe namere da ostvari svoje političke ciljeve, koje bi mu donele ogromne novčane dobiti.
Pri pomenu imena Šoroš, današnja omladina misli na čoveka koji se nesebično bori za ljudska prava, a ne na nekog ko je nemilosrdan spekulant, koji je 1988. godine hteo da upropasti najveću banku i da je zatim prisvoji, a 1992. srušio britanski front, i tom prilikom je dobio ogromnu dobit. Godine 1988. je i rublju obezvredio, što je negativno uticalo na Mađarsku privredu. U „Financial Times“-u je tvrdio da je Ruska privreda propala, i tražio je da se rublja obezvredi za najmanje 15-20%.
Na taj uticaj rublja je propala, obezvredila se za 60%, i Rusiji je propala platežna moć. Milioni Rusa su izgubili svoje ušteđevine, plate, penzije, kao što su pre par godina i Britanci.
Koreni problema sa Šoroševim organizacijama u Rusiji se nalaze tu. Godinu dana pre toga je izvršio spekulativni napad na Maleziju, Thaiti i Japan. Prema predsedniku Malzije, Šoroš je jedan kriminalac, koji je srušio sve što su Malezijci gradili tokom 40 godinma. „Kada pravim novac, nemam pardona prema posledicama u društvu.“- rekao je Šoroš.
Kad već pričamo o njemu kao privrženog Mađarskoj državi, da kažemo da je 2008. kada smo imali najveću finasijsku krizu, kad je hteo da otkupi OTP i obezvredi forintu, finasijska kontrola kaznila Šoroša sa pola milijarde forinti, što je sa lakoćom isplatio.
Ali dobro je uvek imati na umu šta se od njega može očekivati, ko je on zaista. Spekulant koji zastupa poslovne i finansijske interese određene grupe ljudi. Ali kakav je to čovek koji je uništio evropske i azijske valute, ušteđevine, penzije i plate običnih ljudi zarad ogromnog profita? Imovina mu je registrovana u „of šor“ kompanijama, Kajmanskim ostrvima i Holandskim Antilima, hoće da izbegne porez a maska mu je to što pomaže siromašnima. U regionu je sa vrlo malo ulaganja došao do velike moći. Toliko velike da je u Rusiji napravio sopstvenu imperiju.
Levičari i Šoroš jedno te isto
U SAD-u je pre 10 godina počeo da izgrađuje mrežu svojih organizacija. Njegovi civili su u početku radili kampanju za legalizaciju lakih droga. Nakon ovoga su usledili takozvani levičarski slučajevi (kanon politčke korektnosti, zaštita životne sredine, feminizam, prava homoseksualaca, istopolni brakovi, podrška migracijama, podrška islamizmu,rasisam, kampanja protiv napada belaca, legalizacija prostitucije itd. ). Ovo je imalo takav uspeh da su levičari i Šoroš postali jedno te isto, ne samo u Americi nego i u Evropi pa samim tim i u Mađarskoj.
Današnji „levičarski slučajevi i teme“ su oni koje Šoroš i njegova mreža podržavaju i predstavljaju, a da bi došli do izražaja ne biraju sredstva da bi postigli svoj cilj. Zarobio je levičare koji mu bezgranično služe kako bi zadovoljio interese globalnih velikih firmi. To je razlog zbog čega na čelu levičara vidimo samo uglađene bankare, biznismene, menadžere velikih firmi, vidimo takve političare koji će pre ili kasnije postati lobisti velikih firmi (Klinton, Šreder, Bler, Kern, Makron, Šulc, Đurčanj, Bajnai).
