Velike hladnoće u januaru nisu učinile velike štete u voćnjacima, ali zima bez snega još može da ostavi posledice na rod ječma i uljane repice.
Šimon Ostrogonac, savetnik za poljoprivredu je govorio o mogućoj šteti zbog mraza, kao i o aktuelnim temema vezano za prolećne radove u voćnjacima i poljoprivrednim zemljištima.
-U Subotici, mraz nije učinio veliku štetu u voćnjacima, s obzirom da je drveće bilo u fazi mirovanja. Jabuke inače nisu osetljive na mraz, međutim koštunjave vrste bi mogle imati oštećenja, a to će moći da se ustanovi tek kada krene vegetacija. Na peščanim delovima od Tavankuta do Bačkih Vinograda posađeni su voćnjaci na oko hiljadu-hiljadupetsto hektara, od toga osamdeset procenata jabuke, a ostalo breskve, kajsije i višnje. Orezivanje voćnjaka je u toku, ako je slučajno došlo do oštećenja još se orezivanjem može oporaviti-objasnio je Šimon Ostrogonac.
Kad temperatura dostigne deset Celziusovih stepeni, može se početi sa prskanjem jabuka od polovine do kraja marta. Kod koštunjavih vrsta najpogodniji period za procenu štete od maraza je period cvetanja, a to je mesec april. Proizvođači treba da zaštite voće od leda, a za to je najpogodnija zaštitna mreža.
-Mreža za zaštitu od leda je veoma korisna leti za zaštitu od jakog sunca. Ova zaštita je dosta skupa, jedan hektar košta oko dvanaesthiljada evra, ali grad i pokrajina nude tu vrstu pomoći. Saznali smo i to da grožđe polako dobija svoje zasluženo mesto u voćarstvu, na sve većim površinama se sade čokoti na peskovitim predelima. Na poslednjem kontrolisanju vinograda nije bilo vidljivih oštećenja od mraza.
Žaštita od mraza se i dalje radi na tradicionalan način, dimljenjem pomoću piljevine, međutim ovo predstavlja opasnost kada je vreme vetrovito. Pomoću sistema za navodnjavanje zalivaju se voćke, temperatura vode, krajem marta i početkom aprila, je oko deset-dvanaest stepeni-a ova metoda se može koristiti najviše do minus četiri stepena. Za kajsiju je najopasniji mraz u maju i aprilu.
-U poljoprivredi u okolini Subotice u zadnje vreme aktuelna je setva uljane repice jer je najveća dobit na njoj. Prethodnih godina su poljoprivrednici zasejali ovom kulturom oko sedam-osamhiljada hektara. Na drugom mestu je ječam a žito zauzima treće mesto po zasejanim površinama. Ako se ne promeni politika otkupa, strahuje se da ćemo uvoziti pšenicu u narednom periodu- izneo je Šimon Ostrogonac.
