Mnogi građani zemalja članice Evropske Unije misle da će konačno moći da se opuste, da putuju prvom klasom, ali ako malo bolje pogledaju videće da to i nije baš tako…
Naizgled isti proizvodi ali različitog kvaliteta, na primer, Nemačka Nutela je jednostavno „svilenkasta“ (Foto: Čila David)
Sve veća fama se diže oko proizvoda lošijeg kvaliteta iz zemalja EU. Stručnjaci su ustanovili da su velike razlike u kvalitetu proizvoda, slatkišima, mlečnim proizvodima, određenim napicima i instant proizvodima. Stručnjaci zaduženi za proveru kvaliteta proizvoda, uporedili su 24 slična proizvoda, dok Mađarski multinacionalni proizvođači hrane to poriču. Ovo nije drugačije ni u Srbiji. Ako bi uporedili određene proizvode kupljene u Nemačkoj i kod nas, ustanovili bi da je proizvod iz Nemačke boljeg kvaliteta. Na skupu u Višegradu, tema sastanka bila je analiza kvaliteta proizvoda, koji se plasiraju na tražište od strane velikih lanaca međunarodnih firmi, gde su ustanovljene velike razlike.
| NEĆEMO DA PRIHVATIMO HRANU IZ EVROPE KOJA JE NAMENJENA ZA OTPAD |
Viktor Orban, Madjarski premijer smatra da se u vezi kvaliteta hrane, na pijaci Evropske Unije plasira roba dva različita kvaliteta. Izjavio je da se sa ovog aspekta, građani Srednje Evrope smatraju drugorazrednim. Nakon sastanka, on je izjavio da će V4 zajednički pokrenuti postupak da se onemogući EU ovakva vrsta diskriminacije.
Beata Sidlo, Poljska premijerka, izjavila je da se neće složiti sa načinom podele Evropske Unije jer bi to značilo razdvajanje. Zbog ovga će se formirati radna grupa, i ovaj problem će razmatrati ministri poljoprivrede narednog ponedeljka.
Foto: MTI
Slovački premijer, Robert Fico, je rekao da je dvojni kvalitet prevara i ako EU ne promeni stav, Slovačka će preduzeti određene mere. On je prozvao Evropski parlament da ispita ovaj slučaj. Ovo je opasna politička poruka, povređuje se stav Evropske Unije “ili smo svi jednaki ili ćemo jedni druge preveslati”. Ova politička opcija nije prihvatljiva.
Bohuslav Sobotka, Češki premijer, se složio da je ova situacija nedopustiva i da je što pre treba rešavati.
Lazar Janos, Mađarski funkcioner, ovim povodom je izjavio da je Mađarska već pokrenula postupak kod nadležnih u Evropskoj Uniji što prave razliku između članica država.
Zbog nevoljne reakcije EU Slovačka i Mađarska zajedno traže da se pokrene rasprava o dvojnom kvalitetu proizvoda, o promeni načina rada.
Ove dve susedne države očekuju da se nađe pravno rešenje kako bi bilo omogućeno svim građanima da koriste proizvode istog kvaliteta, bilo da su kupljeni u Mađarskoj, Slovačkoj, Austriji ili Nemačkoj.
| U SRBIJI NEMA SREDSTAVA ZA KONTROLU PROIZVODA |
U Srbiji se nije niko bavio proverom kvaliteta proizvoda iz EU, iako potrošači godinama unazad sumnjaju u kvalitet istih. Sumnju su potkrepili rezultati istraživanja u Mađarskoj, Hrvatskoj i Slovačkoj. Sa ovim u vezi izjavu je dao nadležni stručnjak Mladen Alfirović.
Da li se u Srbiji radilo neko slično istraživanje kao u susednim zemljama?
– U Srbiji, nažalost, nisu sprovedena takva istraživanja jer ne postoji finansijska podrška za to. Uporedna ispitivanja su sprovedena u namenskim laboratorijama, a mislim da u Srbiji ne postoji tako nešto te se veći deo posla mora uraditi u inostranstvu.
Kakav kvalitet proizvoda je dostupan u Srbiji?
– Ono što sa sigurnošću mogu reći je da se u prodavnicama nalazi roda koja se može naći i u novim zemljama članica EU. Dakle, ako se dokaže da su proizvodi u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj drugačijeg kvaliteta nego u zapadnim zemljama, onda to važi i za Srbiju.
Mađarske studije pokazuju da se u Nemačkim instant supama nalazi više mesnih knedlica nego u zemljama Srednje Evrope (Foto: Čila David)
Kako u tom slučaju da zaštitimo prava potrošača?
– Ovi proizvodi su potpuno bezbedni, tako da u ovom slučaju nema govora o zaštiti potrošača jer ne postoje nepravilnosti. Proizvođači mogu da prilagode kvalitet proizvoda u zavisnosti od tržišta. Zakon to ne zabranjuje. Urađena je komparativna studija na inicijativu susednih zemalja, i predata Evropskoj komisiji. Ova inicijativa ima za cilj da se donese uredba koja će obavezati proizvođača na to da kvalitet proizvoda ne varira u odnosu na tržište, da ne prave proizvode nižeg kvaliteta za Srbiju a boljeg kvaliteta za Holandiju.
Ako inicijativa bude prihvaćena od strane Evropske komisije, hoće se to odraziti i na Srbiju?
– S obzirom da još nismo članica EU, ova uredba će se odnositi verovatno samo na članice. Kako u Srbiji nisu rađene ovakve pretrage, nije se niko žalio na tu temu. Da bi neko primetio razliku u ovim proizvodima treba dugo vremena da provede u inostranstvu. Kod nas najveći broj žalbi dolazi vezano za kompjutersku opremu, odeću i obuću.
Da li imate saznanja o tome koja je cena tih proizvoda, u kojoj meri se razlikuju, recimo Nutela u Srbiji i Nemačkoj?
– Ne postoje precizni podaci o tome, ali često se dešava da su neki proizvodi jeftiniji nego u zapadnim zemljama jer je njihov životni standard veći. U Srbiji nema konkurencije, iako je tržište otvoreno stranim investitorima a zakon nije izmenjen da bi njima odgovarao. Nažalost, standard je toliko nizak da „veći igrači“ u lancima ishrane nastavljaju da izbegavaju našu zemlju. Najavljeno je da će lanac Lidl otvoriti svoju trgovinu u 2018.godini što će biti pozitivan korak u korist intenziviranja konkurenciji, što će dovesti do smanjenja cena.
Podsetnik: Holvenji Đerđ, Mađarski demokrata je sa nekolicinom svojih kolega dao pismenu izjavu i pozvao Evropsku komisiju na pravnu akciju radi zaštite jedinstvenog tržišta. Upozorio je da Evropska komisija uporno izbegava da da odgovore.
