Zbog čega nema šarana u Srbiji?

U Srbiji je nestašica ribe. Šaran, smuđ i som jedva da mogu da se nađu na tržištu. Ribari ne mogu da siđu na smrznutu vodu. Ali kako smo čuli u ribnjaku Ečka, postoje i drugi razlozi za to. Ribari u Ečkoj ovih dana imaju samo jedan zadatak: da seku led. Kako nam je Majoroš Karolj, jedan od najstarijih ribara u Lukinom Selu, rekaoda ova godina nije jedna od najtežih. Bilo je dana i kada je led bio 30 centimetara.  Sada je led 15 centimetara. Ćetiri radnika stalno lome led, tako da riba ne ugine. Šaran je najtraženija vrsta ribe. Nedavno je poskupeo i za kilogram na veliko treba izdvojiti 440 dinara. Uprkos cenu, kupci ga traže.

Šoš Janoš, vlasnik ribarnice u Zrenjaninu kaže da od početka ove nedelje nemaju šarana na prodaju. Od sveže ribe imaju samo pastrmku, bakalar, i morsku ribu imaju u ponudi.

Pinter Žolt, šef proizvodnje u ribnjaku Ečka, kaže da uprkos vremenskim prilikama postoje i drugi razlozi za nedostatak ribe. Ne gaje svi šarane tri godine.

-Početak godine za nas znači i kraj ribolova. Završili smo sakupljanje ribe i njenu prodaju. Na 1300 hektara površine jezera, u 95 posto ribnjaka gajimo šarane. Svu ribu prodamo na domaćim pijacama. Prošle godine je bilo više od 120 vagona ribe a prodali smo preko 90. Ono što je preostalo vratili smo nazad na dalji uzgoj. Ono što smo odneli na pijace sve se rasprodalo uglavnom za vreme pravoslavnih praznika. Problem je što u ribnjacima nema dovoljno dvogodišnjih šarana. U ostalim ribnjacima je takođe 30-40 posto manje ribe tako da će ovo biti problem i naredne godine.

Poskupljenje za trenutni životni standard nije baš popularna mera. Kupcima bi trebal oreći ono što mnogi ne znaju a to je da šaran koji je na stolu ima bar 3 godine, zato što njegov uzgoj toliko traje. Tek treće godine on dostigne 2-3 kilograma i spreman je za prodaju. Zbog ovoga bi cenu trebalo drugačije postaviti a ne upoređivati sa piletinom. Pile može da se uzgoji za 60 dana a šaran za 3 godine. Treba da bude jasno zašto košta toliko. Riba onda i nije tako skupa ako gledamo na to koliko je potrebno da se uzgoji. Šaran je prošle godine bio 230-240 dinara na velikoprodaji. Jeftinije su prodavali nego što je bio u proizvodnji. Ako tako ostane, uništiće se uzgoj ribe. Ovo je prvi put da su se ribari dogovorili oko najminimalnije cene i toga se drže- rekao je Žolt Pinter.

Sadašnju nestašicu ribe objašnjavaju time što su vode smrznute.

Na pitanje da li su mrazevi izazvali velike probleme za ribolovce odgovara da je mraz kako dobar tako i loš.

-Ova zima je izazvala probleme ali s druge strane je i korisna, jer su jezera sada dobro zamrznuta. Ovo utiče na proizvodnju planktona, jer je korisno za dezinfekciju. Led je naravno otežao rad, u najhladnijim danima izvukli smo 30-40 vagona ribe. To je mukotrpan posao, duplo teže od „tradicionalnog” ribolova, ali naredne godine očekujemo porast uzgoja ribe i proširenje proizvodnje.

Prošle godine je dvesta hektara jezera ostalo van proizvodnje, ali ove godine ćemo i to uključiti. To će mnogo doprineti ponudi na tržištu. Pre četiri godine smo počeli da obrađujemo ribu kako bi za potrošače bila što pristupačnija. U većim lancima supermarketa možete naći paket za riblju čorbu i dimljenog šarana. Planiramo proširenje ovih ponuda- reako je Žolt Pinter.

O izvozu ribe se ni ne razmišlja jer se sve proda na domaćim pijacama. Tačnije ni srpsko tržište nije u potpunosti zadovoljeno. Kod nas je cena ribe daleko veća nego u susednim zemljama iako je i tamo nestašica ribe. Ali ako uporedimo veleprodajnu cenu šarana u Mađarskoj od 600-650 forinti, a kod nas je 400 dinara, nema svrhe bilo gde izvoziti.

Više od jednog veka, ribnjak Ečka se smatra za najveći slatkovodni ribnjak u Evropi. Polu-intenzivno (delimično dohranjuju ribu a delimično se one same hrane prirodnom hranom) uzgajane ribe ne sadrže supstance koje su štetne po ljudsko zdravlje i nisu previše masne.