Ludoško jezero je jedinstveno po svom svojstvu u Srbiji, takoreći ostalo je u svom prvobitnom stanju. Jezero je pod zaštitom, međutim sve je manje biljnog i životinjskog sveta. Jednim delom sveža voda dolazi iz Palićkog jezera, gde završavaju otpadne vode iz Subotice. Zbog visokog sadržaja fosfata iz otpadnih voda, broj vodenih biljaka se umnožio. Zbog akumulacije i raspadanja organskih materija, znatno je smanjen sadržaj kiseonika u vodi. Sada još manje kiseonika ima jer je jezero zaleđeno.
U cilju zaštite jezera i njegovih stanovnika, članovi Drušva za zaštitu prirode organizovano su se okupili. Pitali smo Gabora Kovača, predsednika Mesne zajednice o tome šta će tačno uraditi po pitanju zaštite jezera.
-Već više od tri nedelje mraz prekriva Ludoško i Palićko jezero. Pre deset dana, korporacije Palić-Ludoš zajedno su pokrenule akciju razbijanja leda. Važno je da se led kontinuirano razbija, jer se sneg blokira prolaz svetlosti koja onda ne prolati do dubljih delova vode. U jezeru se prekida stvaranje kiseonika, tačnije svodi se na minimum, okreće se proces i proizvodi se ugljen-dioksid. Članovi Društva za zaštitu prirode pokušavaju motornim testerama da probiju led. Debljina leda na Ludošu je dvadeset centimetara, što godinama unazad nije bio slučaj. Aktivisti civilnog društva zajedno sa članovima za zaštitu prirode rade na očuvanju biljnog i životinjskog sveta jezera Ludoš. Poslednji put, gorivo i motornu testeru su nam stavili na raspolaganje JP Palić-Ludoš. Kako radovi traju duži period, Mesna zajednica Ludoš pruža ljudima topli obrok. Škola nam je ustupila jednu prostoriju gde možemo da se zagrejemo.
Sekli smo oko polovinu cele dužine jezera, što je dva i po kilometara. Srećom nismo videli ribe koje se obično grupišu blizu površine vode- što se dešava onda kada nema dovoljno kiseonika u jezeru. Važno je obeležiti mesta sečenja. Danas ćemo pokušati još jednom da razbijemo nove delove. Subotom, oni koji rade, imaju više vremena te se nadamo da će pored razbijanja imati vremena i za sečenje trske. Mnogo je trske lošeg kvaliteta a nažalost, po zakonu više ne smemo trulu trsku spaljivati na samoj obali kao što smo do sada to radili. Od ove godine, to će se raditi isključivo u za to predviđenim mestima, čime se gubi mnogo vremena i truda. U poređenju sa prethodnim godinama, na ovaj način će moći samo trećina trske da se raščisti. Verujemo da će stručnjaci ponovo razmotriti ovu odredbu jer je manja šteta od pepela sagorele trske nego od truleži. Voda je na severnom delu veoma prljava, središnji deo je prihvatljiv a na južnom delu je kvalitetna. Što se tiče flore i faune, karaš i divlji šaran mogu da se nađu u većem broju.
Voda je najzagađenija u Hajdukovu kod crkve, gde se kanal između Malog Palića i Ludoškog jezera uliva u samo jezero. Verujem da će se uspešno realizovati izgradnja kanalizacione mreže na Plaiću a samim tim i pomoći u zaštiti jezera- rekao je Kovač Gabor.
