Zima je počela suvim, ledenim i vetrovitim januarom, u regionu oko Tise je bilo slabo padavina koje je rasterao severni vetar. U zapadnom i južnom delu Bačke, palo je više snega u poslednjih par dana, ali teški mrazevi tokom noći stavljaju na test floru i faunu, jesenju setvu, voćnjake i vinograde.
Raspitali smo se o prezimljavanju useva kod poljoprivrednog inženjera iz Sente, Duška Kenđura, koji je rekao:
Foto: Gergelj Jožef
- Blagovremeno posejani pšenica i ječam su pre mraza ušli u fazu bokorenja i ojačali su do početka zime. Kraj Tise mogu se videti parcele pšenice koja je već listala pre nego što je zime i počela. To pokatuje da poljoprivrednici nisu mogli u optimalno vreme da poseju žitaricu, što u velikoj meri smanjuje šansu za prezimljavanjem, što će uticati i na prinos. U oktobru smo često imali jaku kišu koja je ometala pripremu i jesenje radove, pa su mnogi pšenicu posejali u novembru tako da biljke nisu imale vremena da se razviju, pšenica nije imala dovoljno vremena da se pripremi za zimu. Vreme za bokorenje je tek počelo kada je vegetacija stala zbog niskih temperatura- izjavio je poljoprivredni stručnjak.
U opštinama Ada, Senta, Kanjiža i Čoka, palo je tek nekoliko centimetara snega, koje je razduvao vetar ili se jednostavno istopio. Za useve je potrebno bar deset ili više centimetara snega, pogotovo što se suvo i izuzetno hladno vreme dugo zadržalo što ne odgovara žitaricama. Nedovoljno zrele i osetljive biljke će na proleće biti u nepovoljnom položaju, što će po proceni stručnjaka dovesti do slabijih prinosa.
Krajem leta je na velikoj površini zasejana uljana repica, koja usled povoljne cene ima stalan rast. Uljana repica je prošle godine dobro rodila, što se pokazalo kao profitabilno pa se zato sada sadi na više mesta i na većim površinama. Ona se seje krajem avgusta. Ovog puta je posejana sredinom septebmra, tako da se lepo razvija, listovi su prekriveni zemljom a stablo počinje da se razvija. Sad su u najboljem stanju repice koje su upravo posađene u septembru, mada bi i za nju bilo dobro da se formirao snežni pokrivač.
Voćke za sada u dobrom stanju
O mogućoj šteti od smrzavanja voćnjaka i vinograda, pitali smo Andreu Babić poljoprivrednog inžinjera:
- Razvoj voćnjaka je u potpunosti zaustavljen, spremno su dočekale zimu i nema štete od mraza. Ne treba da se pribojavamo uticaja mraza sve dok voćke ne krenu da listaju. Čak ni minus 20 stepeni neće oštetiti voćke. U januaru i februaru bude perioda kada temperature pređu deset stepeni u plusu, kada biljke počnu da se bude, počinju da se pojavljuju prvi pupoljci na granama. Ako nakon toga bude još jedan talas hladnog vremena, onda se može govoriti o šteti od smrzavanja u voćnjacima i vinogradima.
Kućni ljubimci po hladnom vremenu
Kućni ljubimci dobro podnose hladnoću, čak i do minus 20. Savetnik za stočarstvo Vartus Sabolč rekao nam je:
- Stoka dobro podnosi suvo hladno vreme, veća je šteta po njihovo zdravlje ako ih držite na vlažnom i vetrovitom mestu. Kada su temperature ekstremno niske danim, onda treba davati jaču hranu kako bi imali energije da se zagreju. Oni se od hladnoće brane I gustim krznom. Ovcama više oažnje treba posvetiti u zimskom periodu. Pastiri znaju kako da se tretira novorođeno jagnje. Najvažnije je da ih ne ostavljate napolju na mrazu, jer to može biti fatalno. Preporučljivo je ba budu u zaklonu od vetra i mraza. Najosetljivije na mraz i niske temperature su svinje. Tek rođeni prasići nemaju urođenu termoregulaciju, tek kasnije se formira. Stoga, krmača mora biti na suvom mestu gde je temperatura između 18-20 stepeni pre nego što se oprasi- reako nam je stručnjak za stočarstvo.
Na većim stočnim farmama kao što je ona u Padeju u vlasništvu Sovenyhazi Lasla, hladan januar je onemogućio radove. Vodovodne cevi su se smrzle, a osetljivije životinje su premestili na zatvoreno mesto.
- Ovce su unutra zaštićene od vetra, ali uprkos svoj našoj pažnji nekoliko jagnjadi je uginulo. U Padeju, Bakaić Ištvan i Petrik Lajoš stručno obavljaju svoj posao. Imaju oko dve hiljade ovaca a mogućnosti za ispašu su ogromne. Krave muzare su smanjile davanje mleka, ono se daje teladima a na proleće ćemo možda napraviti ugovor sa nekom od mlekara. Konji su na zaštićenom mestu, iako nisu navikli da budu u zatvorenom ambaru jer su tokom cele godine napolju na otvorenom. Čim mraz popusti, izvešćemo ih napolje-rekao je Sovenyhazi gazda koji pored domaće stoke ima i lame, bivole, jelene, antilope i druge egzotične životinje. Mnoštvo vodenih ptica, divljih pataka, divljih gusaka, emua i nojeva živi na farmi, da ne pominjemo veliki broj papagaja i drugih ptica.
